Meni

Srbija

Voćarstvo unosan biznis

Radomir Savić iz Striže kod Paraćina u poljoprivrednu proizvodnju uključio porodice svoje dve sestre, a za sezonu angažuje i do 200 radnika

Mirjana i Radomir u rascvetanom voćnjaku (Foto: Z. Gligorijević)

Paraćin – Radomir Savić iz Striže nadomak Paraćina ima najveći zasad voća u ovoj opštini, na kome gaji oko 2.500 stabala jabuka raznih sorti i 1.000 stabala krušaka. Jabuke uzgaja već sedam, a kruške četiri godine. Kada je godina loša, Savić ubere oko 20 tona jabuka, a ako je godina rodna, prinos bude i do 60 tona. Što se tiče krušaka, one su, praktično, tek prošle godine dale prvi veći rod od oko 40 tona.

– Nekada sam sadio papriku na dva hektara, ali su se pojavile neizlečive bolesti i niko je u selu više ne proizvodi. Dok se većina opredelila za šargarepu, ja je uzgajam na pola hektara, jer sam primat dao voću. Ono se lakše održava, jer se, uglavnom, koristi mehanizacija – navodi Radomir za „Politiku“.

Zanimljivo je da je naš sagovornik, pored supruge Mirjane, u proizvodnju voća uključio najbližu familiju.

Njegova rođena sestra Mirjana Jovanović, penzionisana profesorka istorije, koja nema vlastitu obradivu zemlju, kaže da je radila na imanju svog brata sa suprugom Veliborom, penzionisanim profesorom fizike, i dok je bila zaposlena.

– Ništa mi nije bilo teško. Uvek smo imali sveže voće i povrće, a zahvaljujući zaradi kćerka Milena je završila studije engleskog jezika, a kćerka Milica veterinu sa tehnologijom. Njih dve su takođe radile kad god su mogle – kaže Mirjana.

Sestra Vida Ivanković, koja sa suprugom Predragom živi u Glavici, do pre četiri godine bila je uključena u familijarni biznis. Sada ima vlastitu poljoprivrednu proizvodnju, a zanimljivo je da je jedina u selu koja uzgaja šargarepu.

– Najteže je podizati gajbe, jer su teške od 12 do 15 kilograma. Teško je i okopavati voćke. Za te poslove, branje šargarepe, kao i uzgajanje kukuruza i deteline, koje sadimo na po jednom hektaru, angažujemo oko 200 radnika za sezonu – dodaje Radomirova supruga Mirjana.

Savići posebno ističu da bi država trebalo da pomogne voćarima tako što će im obezbediti siguran otkup i izvoznike, jer veće količine ne mogu da se prodaju na pijaci. Zbog toga su prinuđeni da sarađuju sa nakupcima. Savići su tako prošle godine jednom od njih prodali 40 tona krušaka, od kojih je jedna polovina bila namenjena crnogorskom, a druga ruskom tržištu.

– Veoma je bitno i da država kontroliše firme koje proizvode sredstva za prskanje voća. One još prodaju fungicide koji su zabranjeni za upotrebu. Zbog toga prošle godine nismo mogli da izvezemo jabuke u Rusiju – napominje Radomir.

------------------------------------------------------------------------ 

Osiguranje isplativo

Savići su prvi u opštini osigurali povrće, a sada osiguravaju i voćnjake. Grad je njihovo imanje pogodio četiri puta i kažu da bi se teško oporavili da im osiguravajuća kuća nije u potpunosti pokrila štetu.

– Mislio sam da u voćnjake postavim protivgradnu mrežu, ali bi me ona po voćnjaku koštala 12.000 evra. Zato sam se vratio osiguranju, koje se pokazalo kao dobra investicija. Od 2.000 evra, koliko je ono na godišnjem nivou, opština plaća 20, a država 40 odsto – navodi Radomir. 

Z. Gligorijević
objavljeno: 29.04.2013.

Poslednji komentari

Јован I Јовановић-Змај | 30/04/2013 16:55

"– Веома је битно и да држава контролише фирме које производе средства за прскање воћа. Оне још продају фунгициде који су забрањени за употребу. Због тога прошле године нисмо могли да извеземо јабуке у Русију – напомиње Радомир."

Држава, држава, држава. А како би било кад би се онај ко хоће да извози мало "одбио од сисе"? Па да се сам распита о фитосанитарним условима у земљама увоза и о хемијском саставу фунгицида које му нуди агрохемијска индустрија.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije