Запостављено благо равнице

Нови Сад – Готово да не постоји место у Војводини у којем не можете да набасате на неки легат старих велепоседника и племића – некадашњи луксузни дворац, вилу или летњиковац. Од колонизације, после другог светског рата, падали су „из руке у руку”, тако да о њиховом некадашњем сјају данас само сведоче старе разгледнице. Неколико њих је реновирано, а остали чекају боље дане тек кад се буде знало ко им је титулар. У Војводини је покренута широка акција како би се сачувало то јединствено наслеђе, којим ретко која држава може да се похвали. У Предлогу одлуке о доношењу стратегије развоја туризма, који је покрајински парламент усвојио прошле недеље, дворци расути широм равнице препознати су као један од потенцијала који би могао веомада допринесе развоју те привредне делатности. Међутим, с обзиром на стање у коме се већина њих налази и нерешене имовинско правне односе, питање је да ли ту има места за оптимизам. У покрајинском секретаријату за привреду су уверени у то, мада признају да су тек на почетку пута.

„Укључили смо све институције, цивилне организације и појединце који имају интерес и жељу да Војводина заузме значајно место на мапи туристичке понуде Европе. Имамо алате којима би се у функцију могли довести и дворце, као културно-историјско благо овог подручја, али тек сада нас чека велики посао – да заједно разрадимо све могућности како можемо да интервенишемо, да привучемо инвеститоре, да конкуришемо за средства код ИПА фондова.Једноставно, овако више није могло”, каже за „Политику” помоћник покрајинског секретара за привреду Варњу Енре.„Страшно је кад посматрате како све то пропада, а не можете ништа да урадите. Тек је неколико објеката приведено намени: каштел Ечка, дворци у Кулпину, Челареву, Бечеју. Постоји огроман неискоришћени потенцијал и док се не реши кључни проблем, а то је дефинисање власништва, ми не можемо да размишљамо о дворцима као значајном туристичком бренду Војводине. Чим се буде знало ко су власници, можемо отворити причу о евентуалном улагању капитала у опремање јер су ти објекти углавном у врло лошем стању, без сређене инфраструктуре”, објашњава за „Политику” директор Туристичке организације Војводине Гвозден Перковић.

Последњих недеља поново је актуелизована тема власништва над дворцима. Унук бившег власника двораца Дунђерских у Кулпину, Никола Танурџић,први је пресавио табак. Он тражи судску забрану било каквог промета над тим дворцем. Иако из Музеја Војводине, који је „домаћин” дворца Дунђерских, демантују тврдње о наводном плану за продају, очекује се да ће тај случај отворити борбу за власништво над дворцима и летњиковцима широм Војводини. Проблем је што се, у великом броју, не зна ко су им власници, да ли има живих наследника, каже Радомир Јовелић,председник Културног форума из Сремске Митровице у чијем саставу се налази и Центар за дворце. По њиховим подацима, у Војводини има 67 двораца. Четири су проглашена за културна добра од изузетног значаја, док њих око 40 чека да буде дефинисан њихов статус.

(/slika2)У овој нашој иницијативи за обнову већ смо мобилисали све значајне институције, али немамо одговор на најважније питање – а то је власништво. Разговарао сам с разним документаристима који су се бавили тим проблемом и покушаћемо да направимо неки пресек, али не можемо ништа даље од тога. Закон о реституцији је неопходан да бисмоимали праву слику о томе. Тек када будемо знали ко су власници, можемо да правимо стратегију за реконструкцију запуштених и оронулих здања. Много је привредника који би желели да буду укључени у то. Рецимо, „Потисје” из Кањиже је заинтересовано да учествују јер знају да се бибер цреп који производе налазио као кровни покривач на свим дворцима. „Карлсберг” је раније ушао причу јер су и сами корисници дворца у Челареву. Јављају се привредници из Италије који би желели да у једном објекту отворе школу за куваре. Интересовања има, али чекамо да прво држава уради свој посао, каже Радомир Јовелић.

Наш саговорник наглашава да су за сарадњу с њима заинтересовани и стручњаци с Казањског универзитета за архитектуру из Русије, који су спремни да пренесу искуства у обнови двораца из те земље. Сусрет с њима очекује крајем маја. До тада, војвођански лепотани чекаће одговор на питање ко је њихов титулар. Од тога зависи да ли ће као дворци у Мађарској, па и добар део њих у Словенији и Словачкој, добити нове власнике и одговарајућу намену.

Александра Поповић

-----------------------------------------------------------

Моћ богатих фамилија

Успешни и богати увек су градили домове који су илустровали њихову моћ, што се осим у тв серији „Сва та равница” која је снимана у дворцу Дунђерских у Кулпину и у још неколико објеката, тешко данас може видети. У Туристичкој организацији Војводине признају да су им „руке везане” јер је већина двораца у изузетно лошем стању – запуштени су и рушевни, те да у своју понуду могу да уврсте тек њих неколико који су последњих година реновирани.