Златибор – Поједине златиборске хотеле загреваће током зиме топле воде извучене из дубине земље. На успону пута ка туристичком насељу Чоловића брдо, где се возилима једва пролази чим завеје, подземним водама и топлотним пумпама биће загреване кривине тако да незгодни делови ове саобраћајнице зими буду увек суви. У Јабланици је нађен извор хипералкалне воде каквих је само седам на планети, а новоистражено Сушичко врело је пребогато пијаћом водом, по издашности без премца... 

Све ово утврђено је истраживањима подземних вода Златибора која трају већ три године, рађеним на основу студије Рударско-геолошког факултета из Београда који је за ове послове ангажовала општина Чајетина. Претпоставке стручњака да ова планина обилује знатним воденим потенцијалима непрестано се потврђују, свака бушотина додаје свој допринос томе у прилог.

– Деценијама Златибор је, ко зна зашто, третиран као безводно подручје. Истраживањима у ове три године ми смо утврдили супротно и реафирмисали идеју коришћења овдашњих подземних вода за вишенаменске потребе. Овде свих вода има, и термалних, и лековитих и пијаћих, па је њихово обимно коришћење у будућности сасвим извесно, посебно кад се има у виду енергетска криза која ће сигурно бити све израженија – говори за „Политику“ професор Рударско-геолошког факултета Дејан Миленић који руководи истраживањима подземних вода Златибора. 

Буше стручњаци златну планину, спуштају сонде у њена недра, а из бушотина вода шикља. Најпре су од 2009. године све воде, и топле и хладне, овде истраживали. Онда су из тога произашли детаљни пројекти у три правца: истраживање геотермалног потенцијала, дефинисање лековитости вода с формирањем бањских центара и трагање за пијаћим водама зарад водоснабдевања безводних подручја.

– У прошлој години фокусирали смо се на геотермалну енергију. Тако смо развили пројекат подземног загревања Краљевог трга, што би могло бити у употреби ове зиме. Припремамо пројекат загревања кривина на Чоловића брду да би већ зимус тај пут био лакши за саобраћај. Подземним водама и топлотним пумпама биће загревани хотели „Олимп“ и „Ружа ветрова“, а касније вероватно и други. У свим тим примерима реч је о плићим бушотинама, до 200 метара дубине. Поред тога, идејни пројекат је урађен за дубоке бушотине, преко 1.000 метара, посебно у Доброселици, Рудинама и Алином потоку. То су три најперспективније локације за топлу воду на великим дубинама, за сада не зна се у којим количинама – објашњава професор Миленић.

Што се тиче лековитих вода, у Вапи код Рожанства на бушотини дубокој 200 метара (ићи ће до 260, радови трају) нађене су такозване субтермалне воде, температуре око 20 степени, које се могу користити за грејање и лечење. Бушотина код хотела „Олимп“ избацила је на површину лековите воде пуне магнезијума, а у Јабланици поменути извор ретке хипералкалне воде је изузетан, врло високе ПХ вредности. Сада се креће у захватање ових вода, уређивање путева и приступних стаза.

Ни пијаћом водом Златибор не оскудева. Истраживачи су на подручју села Трипкова отворили до сада неистражено Сушичко врело велике издашности – од 250 литара у секунди па и до неколико хиљада литара. За поређење, каже професор Миленић, акумулација Рибница, са које се Златибор сада снабдева, не прелази 180 литара у секунди. Наш саговорник напомиње да ће сва ова и друга истраживања подземних вода на овој планини бити настављена у овој и следећој години.