Već 20 godina bavim se privatnim poslom i firma „Globeks – DOO’’ koju sam osnovao prolazi kroz veoma različite uslove privređivanja, za koje slobodno mogu reći da nikada nisu bili povoljni. U početku, bavili smo se grejanjem, ventilacijom, klimatizacijom, ali smo se preorijentisali i na izolatorsko-fasaderske radove i poslove u sferi procesa proizvodnje. Naša firma je, na primer, uradila celu toplovodnu mrežu u šabačkoj Opštoj bolnici, radili smo za beogradske elektrane, uradili 6.000 kvadratnih metara krova u valjevskom „Krušiku’’. Sada radimo instalacije, cevovode i deo opreme u nekadašnjoj fabrici „Zorka boje” koju je kupila finska firma „Pikurila”.

Ovo navodim zato što hoću da ilustrujem da smo bili prinuđeni da stalno proširujemo delatnosti. To znači da u vreme krize ne možemo da budemo uskospecijalizovani samo za jednu vrstu posla, što bi bilo daleko lakše. Onda bismo mogli da ulažemo u najsavremeniju opremu i da imamo visokospecijalizovanu radnu snagu. Identično se ponašaju i preduzeća slična našoj firmi, jer u uslovima krize nema dovoljno posla.

Sva preduzeća su opterećena opštom pojavom slabe naplativosti posla. I tu bi država morala da reaguje i uvede veću kontrolu u finansijskoj sferi. I pored sklopljenih ugovora, vi nikada niste sigurni da ćete naplatiti posao. Potraživanja propadaju, odnosno postaju nenaplativa. Tu nas koče i predugi i skupi sudski procesi. Tražeći naplatu, mi moramo da platimo skupe sudske takse, troškove suđenja, advokate, i kada dobijemo izvršne presude, ništa nam ne pomaže. Takvi sporovi traju i po tri godine. Za to vreme mi smo po osnovu očekivane dobiti i ugovorenog posla državi platili PDV, poreze na lične dohotke, uložili novac u opremu. Mislim da bi buduća vlada morala da donese mere koje će doprineti da se sva potraživanja brže naplaćuju i da taj rok ne sme biti duži od dva meseca. Nekada se, na primer, tolerisalo samo 15 dana od roka dospeća menica za naplatu jer bi u suprotnom, protiv odgovornog lica bila podnošena prijava za privredni prestup. Znam da je rok od 15 dana nerealan, ali maksimum koji bi se tolerisao je 60 dana.

Kad bi buduća vlada makar i minimalno rasteretila privredu, na primer, smanjenjem doprinosa na plate i taksa, to bi dalo dobre rezultate. Da bismo konkurisali na neki tender, samo za učešće na njemu, moramo da platimo velike takse, tu su uračunate i takse koju propisuju lokalne samouprave, pa razna uverenja po bilo kom osnovu; sve skupa, to je poprilična suma novca.

Mislim da bilo kakve restrikcije neće dati dobre rezultate. Tu ne mislim na smanjenje administracije i državnog aparata, i to nije na meni da mnogo objašnjavam. Bez agresivnog razvoja privrede nema nam izlaska iz krize. Mi moramo dobiti podsticajne mere kroz novu bankarsku politiku. Ako nemamo razvojne banke koje će pratiti privredu, nećemo imati razvoj. Ne može niko s kratkoročnim kreditima i kamatom od 17 do 20 odsto, uz rok otplate od pet godina napraviti dobar posao. Banke moraju dugoročno da investiraju u privredu i to na rok od 20 do 30 godina, sa grejs-periodom od pet godina. E sad, mnogi se pitaju da li je to moguće u vreme krize. Naravno da je moguće, jer bi se vrlo brzo novac od privrede vratio u budžet države kroz povećan broj zaposlenih. Efekti takvih mera bili bi vidljivi za godinu dana. Ceo sistem mora ići uzlaznom linijom kako bi izašli iz krize. Mislim da dosadašnji koncept po kojem su pojedine firme dobijale bespovratna sredstva iz Fonda za razvoj nije bio dobar. Taj novac nije deljen po ekonomskim kriterijuma, niti postoji način kontrole da li je uložen na pravi način.

Vlasnik firme „Globeks DOO” iz Šapca

(Priredila: M. E.)