Никад ниједан министар пољопривреде у Србији, чак ни онај у СФРЈ, ЕУ, суседним земљама није дошао на идеју да запосли све незапослене агрономе. Штавише, никада ниједном министру здравља, грађевине, правде или просвете није на памет пало да државни посао да свим незапосленим адвокатима, архитектама, медицинским сестрама, учитељима.

Зашто господин Ђилас не запосли све незапослене васпитачице у Београду – пара има, а нема дилеме да би услуга била боља; исто као и са више медицинских сестара или учитеља. У ствари, вероватно су њима падале овакве идеје на памет али их никад нису спровели. Да ли зато што су имали довољно знања и морала да схвате да тиме Србија неће бити боља и богатија; да ли зато што нису били довољно моћни да тако нешто ,,прогурају” у влади, код председника, у коалицији – или где се те ствари већ гурају.

Добро је да пољопривреда напокон има министра који може да не поштује владине одлуке о забрани запошљавања у јавним установама, чија може да буде јача и од фискалног савета и ММФ-а, који нас стално упозоравају на превелику јавну потрошњу. Министра који може врло лако да удвостручи број људи у свом министарству, да у једном дану запосли неколико пута више људи него што су имала сва угашена министарства реконструкцијом владе.

Са неколико милијарди динара министар погађа Србију тамо где је најосетљивија – у младе незапослене инжeњере и пољопривреднике. Првима даје посао а другима подршку да унапреде своје газдинство. Проблем је што ни једнима ни другима не даје ништа сем лажне наде која им не може пуно помоћи.

За пољопривреднике је врло јасно зашто им не може помоћи једна евентуално две посете агронома годишње. Агроном је или тек завршио неки одсек на факултету, или је био дуго незапослен а сада мора да зна одговоре на сва питања и да шири информације о субвенцијама које су све мање (прима их сваки осми пољопривредник). Такви универзални зналци не користе ничему јер се у њихове савете обично сумња. Зато пољопривредници овим само губе јер се и овако мале субвенције сада умањују да било за плате агронома.

А зашто неће помоћи агрономима? Данас неколико стотина људи добија паре директно од пољопривредника за своје услуге и савете. То су или легално регистроване саветодавне службе од којих неке имају чак и своје компјутерски умрежене извештајно-прогнозне станице за прикупљање податка о стању и кретањима биљних болести; или су то агрономи у селима који раде на црно али орезују и воде воћњаке и наплаћују своје услуге.

Затим, ту је неколико хиљада инжењера који раде у пољопривредним апотекама, које су основно место за добијање савета за заштиту биља. Вероватно неколико стотина ако не и хиљада инжењера укључено је у продају инпута (хербицида, система за наводњавање, семена, ђубрива...) који ће вам кад год их назовете давати савете како се примењује њихов производ. Добар део компанија или задруга које уговарају са пољопривредницима имају своје инжењере који су на услузи пољопривредницима.

Ту је затим десетак часописа о пољопривреди и исто толико ТВ емисија. На крају, ту је државна саветодавна служба представљена са 34 пољопривредне станице и око 700 запослених, којима је основни опис посла да пољопривредницима пружају савете. Дакле, пољопривредник, ако мисли да му треба неки савет (а најчешће мисли да му не треба) и сада има пуно начина како га може добити. Агрономи, овако запослени како јесу, само су вишак. То знају и пољопривредници и министарство, само се плашим да агрономи, логично, неће видети да они министарству нису потребни као саветодавци него као политичко оружје пред изборе. Да је другачије били би конкурси за посао за стално кроз пољопривредне станице где би били одабрани најбољи, била би пружена обука и овим агрономима као и онима који раде у станицама а не три дана курса како комуницирати и како попуњавати податке о пољопривредницима; на крају, не би се ово радило сада, пред изборе, и не би им лично председник желео срећан почетак рада.

Консултант за пољопривреду у консултантској фирми, бивши министар пољопривреде