Повод за серију прилога коју данас завршавамо била су хапшења у афери куповине вакцина против свињског грипа. Речено је да је у овој набавци држава оштећена за милион и по евра. Случај је хтео да је после тога ухашено и неколико људи из афере ,,Колубара”, који се терете за огромне малверзације у вези са ,,набавкама услуга које нису обављене”.

Нису све јавне набавке у Србији такве, али утисак је на основу онога што су навели надлежни да држава нема ваљан механизам контроле који би, колико-толико, био поуздан гарант да до малверзација и корупције не долази и на другим местима. Апсурд је у томе што се ово констатује само две и по године после доношења новог закона о јавним набавкама. Од представника државе смо, међутим, сазнали да је у току још једна нова реформа овог система која ће се заснивати на две главне промене.

Прва је: централизација готово свих јавних набавки. Убудуће неће свако министарство појединачно набављати робу за своје потребе него ће за сва министарства то чинити једно централно тело. Кажу да је само ова методолошка промена Словенији донела уштеду од један одсто БДП-а. У нашем случају, то је сума од неколико стотина милиона евра! Ова операција треба да доведе до снижавања цена набавки, а можда и пада квалитета некe робe, али у томе и јесте смисао ових реформи. Држава мора да буде јефтинија, а њени службеници би могли да се возе скромнијим аутомобилима и да седе за једноставнијим столовима. То се може постићи тиме што ће једно централно тело домаћински процењивати шта је повољније за куповину. Па и кад је куповина стварно потребна. Централно тело ће бити и лакше контролисано јер Државна ревизорска институција и Буџетска инспекција сада свакако нису у стању да прегледају 150.000 купопродајних уговора годишње.

Друга важна промена тиче се нове улоге портала јавних набавки. На порталу се и сада објављују многе наруџбине, али законске промене које би требало да буду усвојене до краја 2011. предвиђају обавезно објављивање свих наруџбина на овом новом медију. Наручиоци до сада нису имали ову законску обавезу ако је реч о такозваним малим набавкама (до три милиона динара) или о оним хитним (кад негде дође до хаварије). Проблем је у томе што се за мале и хитне набавке у Србији из буџета (централног и локалних) издваја милијарду евра годишње! Дакле, за десет година исто толико и милијарди. Ко ове набавке контролише? И оне су у надлежности буџетске инспекције и државне ревизорске институције, али концепт реформи који је у припреми подразумева да и хитне и мале набавке од 2012. иду на портал, самим тим и да буду јавне. Што ће рећи и мање подложне корупцији.

Ко ће се у том непрегледном мноштву информација на порталу централног тела за јавне набавке снаћи? У Mинистарству финансија кажу да ће свим регистрованим понуђачима, у тренутку кад наручилац изнесе своју потребу за неком робом (услугом) стизати електронска информација о томе. Па ће, рецимо, све грађевинске фирме, нпр. њих стотину, истовремено добити информацију о тендеру за изградњу неке школе или саобраћајнице. Тако би сви заинтересовани могли да се пријаве, а наручиоцима ће бити сужене могућности да се ,,испод жита” с неким нешто договарају.

Важан део ових промена требало би да буде и оштрије и ефикасније кажњавање преступника, јер благе и закаснеле казне обесмишљавају санкције.

Овако (у Министарству финансија) замишљен концепт реформи охрабрује, на први поглед, али видећемо кад измене закона буду усвојене и кад систем почне да функционише. Јер не тако давне 2008–2009. имали смо реформу јавних набавки па се испоставило да је систем ,,бушан” и да из њега цури на све стране из државних у приватне касе.