Šta da se radi
Šta je dobro, a šta loše u strategiji obrazovanja do 2020. godine – Vladimir Grečić
Doktori nauka i među nezaposlenima
Više od 36 odsto studenata doktorskih studija u Srbiji ozbiljno planira da napusti zemlju
Srpska naučna dijaspora broji desetak hiljada istraživača koji rade na poznatim naučnim institucijama širom sveta, ali je malo njih angažovano na doktorskim studijama u našoj zemlji. Postoje mnogobrojni modaliteti za njihovo angažovanje koji su u svetu dobro poznati. Jedno od najviše primenjivanih su „sabatical”. Međutim, sistem visokog obrazovanja u Srbiji je zatvoren, zanemarljiv je broj zajedničkih studijskih programa sa stranim univerzitetima i broj stranih studenata, a mobilnost kako nastavnika, tako i studenata, veoma je malog obima.
Predloženu strategiju obrazovanja, u kojoj je podizanje nivoa konkurentnosti srpske privrede i razvoj inovativnosti neposredna veza između doktorskih studija i privrede, treba svakako pozdraviti. Za pohvalu je strateško opredeljenje da će doktorske studije – pored istraživačkih znanja i veština – studentima davati kompetencije za rad u visokom obrazovanju, javnom sektoru i privredi. Predložena strategija sugeriše da posle 2020. godine više od 40 odsto doktora nauka treba da nastavi svoju karijeru u neakademskom sektoru. Kroz saradnju kompanija, države i akademskog sektora u oblastima: fabrike budućnosti, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, razvoj agrara, to jest tehnološke platforme za proizvodnju hrane – treba stvoriti novu generaciju doktora nauka osposobljenih i za razvoj novih tehnologija i za efikasni transfer tehnologija i njihovo uključenje u proizvodni sistem Srbije. Malim i srednjim preduzećima i drugim privrednim subjektima treba omogućiti da pod povoljnim poreskim olakšicama zapošljavaju doktore nauka i ulažu u istraživanja kroz doktorske studije.
Problem je, međutim, u tome što doktori nauka nisu prepoznati na tržištu radne snage kao resurs za obavljanje poslova najvišeg nivoa znanja i veština.
Prema nedavno objavljenim podacima Udruženja studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije, 64 odsto studenata doktorskih studija u Srbiji smatra da nema perspektive u zemlji, a više od 36 odsto ozbiljno planira da napusti Srbiju. Istraživanje tog udruženja je pokazalo da skoro polovina anketiranih nema posao i smatra da će ga teško pronaći. U anketi o stanju na doktorskim studijama u Srbiji učestvovalo je 577 studenata doktorskih studija, što je približno deset odsto od ukupnog broja studenata na doktorskim studijama u Srbiji.
Strategija obrazovanja trebalo bi da obuhvati i segment zapošljavanja doktora nauka kojih ovih dana ima i među nezaposlenima.
Neophodni su instrumenti i dodatne mere kojima bi se otklonile neprilike koje se sastoje u sledećem: a) nije dovoljno razvijena društvena svest o potrebi da se kroz doktorske studije obrazuju specijalisti najvišeg nivoa obrazovanja potrebni u svim oblastima života i rada; b) tržište rada ne prepoznaje doktorske studije kao najviši obrazovni nivo; v) u drugim sektorima nisu iskazane potrebe za doktorima nauka.
Ako se ništa ne bude činilo na ovom planu, odlazak studenata iz Srbije će se nastaviti u za nas nepovoljnim razmerama. Zemlje EU, inače, imaju strategiju i odgovarajuće instrumente kojima privlače najtalentovanije studente na doktorske studije, te im pružaju izvanredne uslove za istraživanje i, potom, zapošljavanje.
*Profesor Univerziteta u Beogradu
Poslednji komentari
Kad neko zavrsi visoke skole, i pride dobije titulu za otkrice neke naucne cinjenice (sto bi trebalo da je sinonimno sa doktoratom, ali izgleda da nije) tesko je shvatiti da nije u stanju da se snadje u sopstvenom zivotu. Ako je jedini nacin odlazak, neka bude. Ali ko je i "za cije babe zdravlje" zaboga finansirao istrazivanja koja ne doprinose ni privredi ni drustvu? Na zapadu je nemoguce dobiti ni mesto ni pare za doktorat ako to nema perspektivu naplate kasnije, osim ako ti mama i tata plate, sto je u stanju mozda 1% stanovnistva...
Naravno da su stub svakog univerziteta kvalitetne doktorske studije. Industriju sigurno nece da otvara polusvrseni grobar, ili propali student dramskih nauka, nego doktori i masteri tehnickih nauka. Doktorske studije nisu samo teoriska fizika, to je stub nemacke privrede i americke privrede. Primeri su razvoj interneta, procesora, mobilne telefonije, novi lekovi u farmaciji. Doktorkse studije ne trebaju da traju duze od 5 godine, je to istrazivanje gubi smisao i treba smanjiti broj predmeta, a povecati udeo istrazivanja. Moja puna podrska.
Doktori nauka Srbiji nisu potrebi, jer mogu da rade jedino na fakultetima i institutima, na kojima se u najvecem broju slucajeva posao dobija preko veze. Dakle potpuno je nebitno kakav ste student ili naucni potencijal, vazno je ciji ste rodjak, da li se nekome ko odlucuje dopadate, simpaticni ste ili sl. Ovaj nepotizam nece biti iskorenjen ni za 100 godina i to je jedini razlog nerazvijenosti nase zemlje. Srbija je partijska banana-drzavica u kojoj sirokoumni ljudi najcesce nemaju sta da traze, ne zato sto zele da idu iz zemlje, vec zato sto ih zemlja tera napolje. Primer je cinjenica da ukoliko ste doktorirali u inostranstvu mozete da sanjate o profesuri na nekom od domacih fakulteta. Vi kao takvi, ugrozavate "domace" koji su u principu samo ucmali predavaci. Pokretaci i pregaoci na fakultetima u Srbiji nisu potrebni. I to je tako kako je.