Šta da se radi
Kakva regionalizacija je potrebna Srbiji - Stevan Lilić
Evropska unija – Evropa regiona
Najilustrativniji modeli su tzv. model ekonomske regionalizacije (Grčka, Holandija, Švedska, Nemačka, Finska, Danska) i tzv. model administrativne regionalizacije (Francuska, Velika Britanija)
Kako se u stručnim radovima ističe: „Problem regionalizacije snažno se nametnuo u sklopu ekonomskog približavanja i administrativnog usklađivanja evropskih država, prvo u okviru Evropske zajednice, a potom i njihove integracije u Evropsku uniju”. (Stepanov, Žolt).
Pod regionalizacijom obično se podrazumeva stvaranje određenih teritorijalnih celina sa atributima autonomnog (samostalnog) odlučivanja u kreiranju i vođenju javnih poslova (politike), odnosno u formiranju organizacionih struktura upravljanja (organa) radi ostvarivanja tih poslova. Cilj regionalizacije je stvaranje tzv. srednjeg nivoa – između države i lokalne samouprave.
U Evropi, ideja i praksa regionalizma svoje istorijske korene nalazi kako u opštim političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim, etničkim i geografskim specifičnostima „zajedničkog evropskog civilizacijskog prostora”, tako i u posebnim političko-ekonomskim uslovima pojedinih zemalja. Evropska ideja regionalizacije posebno je izražena u okviru Evropske unije, gde se ideja „integracije” u velikoj meri razume kao ideja „regionalizacije” – a EU sve više razume kao „Evropa regiona” umesto „Evropa država”.
Postoji više modela regionalizacije, od kojih su najilustrativniji tzv. model ekonomske regionalizacije (Grčka, Holandija, Švedska, Nemačka, Finska, Danska) i tzv. model administrativne regionalizacije (Francuska, Velika Britanija). Treba napomenuti da su i bivši SSSR, odnosno SFR Jugoslavija poznavali specifične modele regionalizacije.
Model „ekonomske regionalizacije” počiva na koncepciji ubrzavanja razvoja privredno nerazvijenih delova zemlje („regiona”) u cilju otklanjanja asimetrije i harmonizacije privrednog potencijala tih (regionalnih) ekonomija sa globalnom ekonomijom zemlje u celini. Međutim, kako bi se ovaj cilj postigao neophodno je kombinovati ekonomsku autonomiju regiona sa odgovarajućom političkom autonomijom regiona, što se, između ostalog, postiže „centralnom” ekonomskom politikom regionalnog razvoja. U Danskoj, na primer, postoje tri institucionalna nivoa (centralni, regionalni i lokalni), a posebnu autonomiju imaju „regioni” Farska Ostrva i Grenland, što uključuje i posebnu zakonodavnu i izvršnu vlast. Zanimljivo je da se proces regionalizacije u Finskoj (koja ima 12 regiona) istovremeno razume u suštinskoj korelaciji (vezi) sa procesom demokratizacije i razvijanjem institucija građanskog društva.
Model „administrativne regionalizacije” počiva na konceptu teritorijalne dekoncentracije i decentralizacije centralne državne vlasti. Tako, u Francuskoj regioni predstavljaju oblike „regionalne („teritorijalne”) administracije” koji uživaju određeni stepen samostalnosti u pogledu obavljanja administrativnih (upravnih) poslova i finansija. Javne ustanove u Francuskoj, takođe, uživaju određenu autonomiju u pogledu svojih „specijalnosti” (škole, bolnice, kulturne ustanove i dr.). U Velikoj Britaniji, proces regionalizacije u osnovi počiva na administrativnoj regionalizaciji, ali poslednjih godina dobija oblike tzv. devolucije, tj. složenog procesa uspostavljanja prvenstveno političke autonomije „regiona” kao što su Škotska i Vels (sopstveni parlament, vlada, zakoni i sl.) u odnosu na „region” Engleske.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
Poslednji komentari
Tek sto je poco da cita gospoju Danicu Tosa usto jel mogu ja da ogovorim ko ce biti prvi primljen u Evropu po novom pravilu Joca lupio pepeljaru pa drekno NEMOZES.
@ citac, Nesposobnosti Evropljana da realizuju zajedničke strateške projekte najbolje ilustruju dva primera. Prvo, činjenica da Unija ne uspeva da formuliše zajedničku energetsku politiku što zvuči skoro neverovatno ako se ima u vidu da je evropsko integrisanje započelo na sektoru energetike pre više od pola veka. Drugo, mučne nagodbe oko navigacionog sistema GALILEO kojim je EU trebalo da "parira" američkom GPS-u. Osim što je trebalo da označi kraj zavisnosti od američkog Sistema za globalno pozicioniranje (GPS), GALILEO je trebalo da bude i simbol evropskog osvajanja kosmosa, ključno ulaganje EU u oblast visoke tehnologije, tržište vredno 300 milijardi evra, otvaranje 150 hiljada novih radnih mesta. Umesto toga, nacionalni rivaliteti, različiti politički interesi, nepoverenje medju konkurentskim kompanijama iz zemalja članica – učinili su od GALILEA sinonim evropske nesloge: propast konzorcijuma koji je trebalo da finansira projekat jer evropske firme ne mogu da računaju na vojno-civilno partnerstvo kao američke kompanije na Pentagon, sukob Španije, Italije, Nemačke oko toga na čijoj teritoriji će biti postavljene zemaljske stanice, rivalstvo izmedju izvodjača, francuske grupe Thales/Alcatel koja dominira sektorom i francusko-nemačke grupe EADS, tako da ove kompanije konačno nisu bile sposobne da rade zajedno. A što se tiče muzike i poezije nastalih na tlu evropskih zemalja i nesumnjivo dostojnih divljenja, nije jasno kakve veze one imaju sa evropskim komesarima i briselskim službenicima, ukratko sa administrativnom tvorevinom kakva je Evropska unija.
Zacesi EU su bili bazirani na kljucnim ekonomskim osnovamaa pa je kasnije dodata i politicka osnova,jer ekonomija ide podruku sa politikom.Danas EU izrasta i u vojni faktor kao verni saveznik USA tj.kao njen prirodni saveznik u resavanju globalne svetske politike.EU-predstoji da samu sebe definise,sta je ona u stvari,izrasla je decije cipele prevazilazeci predhodnu svoju koncepciju i kuda i kako dalje?Svojim prosirenjem njena politicka i ekonomska struktura se menja i ulazi u fazu velike razlicitosti koja prouzrokuje teze uslaglasavanja razlicitih interesa njenih clanica.USA zbog svojih interesa vrsi pritisak na Eu da primi u svoje redove Tursku pa na neki nacin i Srbiju radi ublazavanja njenog tvrdog stava oko Kosova.Kada se sve to ima u vidu,i jos mnogo toga ondak sudbina EU ce stalno biti u iskusenju do koje mere ce interesi njenih clanova biti u funkciji njenog prosperiteta.Zna se da u EU vodeci liderisu,presvega,Nemacka,Francuska,Velika Britanija,a uz njih su jos Italija i Spanija ostale zemlje,i ako su "ravnopravne",njihov uticaj je,prirodno,manji.Verovatno EU nece prerasti u sjedinjenu drzavu Evrope.sto je bila zamisao nekih preminulih politicara Evrope,vec ce stalno bitu u komfliktu sa njenim clanicamatj samostalnim nacjonalnim drzavama koje su medjusobno vrlo razlicite:Verski,kulturno,nacjonalno,istorijski,jezicki a posebno u ekonomskoj razvijenosti.Mozda gledam na buducnost EU suvise pesimisticki aali ako prerasta u neku vrstu "imprerije"zna se kako su prolazile u proslosti.Zato nse unutrasnje ustrojstovo treba da prilagodimo,pre svega,nasim potrebama suprostaljanjem abicijama politicara sadasnjeg vremena.Ako je sadasnja inicijativa u funkciji,po svaku cenu,udovoljiti Vojvodjanskim pliticarima oko usvajanja njihovog Statuta i toboz "njihovim"gradjanima dati mogunost da sami odluce o svojoj sudbini,ondak je to najobicnija nagodba politicke strukture Srbije a nema veze sa rgionizacijom Drzave.