Кумулативни износ страних директних инвестиција (СДИ) у Србији, од 2000. до краја маја ове године, достигао је 14,7 милијарди УСД. У 2009. години, Србија је, попут других земаља у региону и у свету, била погођена светском економском кризом, па је и СДИ знатно опао. Као светла тачка, у тој години, дошао је аранжман са Руском Федерацијом (РФ). Тако, РФ је лане била први и највећи инвеститор у Србији, улажући преко пола милијарде УСД. Нажалост, у овој години она је пала, поново, на 19. место инвеститора у нашу земљу, што сугерише закључак да, упркос добрим политичким односима двеју земаља, не постоји континуитет у развоју економских односа са овом значајном земљом. Стручне анализе показују да постоји велики простор за извоз воћа. Русија представља огроман потенцијал за пласман јабука, крушака, кајсија и осталог квалитетног воћа, али тај потенцијал није ни приближно искоришћен.
Руско тржиште, на пример, на годишњем нивоу увезе 1,34 милиона тона јабука, док је српски годишњи извоз у ту земљу (2006) износио 25.396 тона, односно 1,87 одсто укупног руског увоза. Разуме се, има могућности за извоз и других производа, али и за изградњу прерађивачких капацитета у Србији, где би могли да се ангажују руски инвеститори. Споразум о слободној трговини са Русијом, чини Србију и прилично интересантном за стране инвеститоре и он је један од адута које Србија има у привлачењу страних улагања у односу на друге земље. Неки страни улагачи дошли су само због тога да целокупну производњу бесцарински пласирају у Русију.
Иначе, највећи инвеститори долазе из Аустрије, Грчке, Норвешке, Немачке и Италије, улажући пре свега у банкарство, прерађивачку индустрију, транспорт и телекомуникације. Нажалост, не постоји континуитет улагања главних актера који улазе на тржиште Србије. На пример, САД, као највећи инвеститор широм света, створиле су Ју-Ес-стил у Смедереву, али је касније интерес опао. Ипак, у првих пет месеци ове године САД се налазе на 4. месту на листи страних улагача, после Холандије, Аустрије и Велике Британије.
Проблем је што је новац, у десетогодишњем периоду, углавном долазио по основу продаје предузећа у државном власништву. Тако, продаја предузећа, у великој мери, доводила је до смањења запослености, а не обрнуто. Прилив гринфилд инвестиција био је изузетно мали. Очигледно, Србија није нудила одговарајуће пројекте – нарочито оне који спадају у чисте технологије и више привлаче инвеститоре. Данас у свету све више има инвеститора из групе БРИК – Бразил, Русија, Индија и Кина. За Србију је много важније да привуче капитал путем гринфилд инвестиција јер ће се на тај начин покренути циклус производње нових производа, повећати квалитет производа и услуга и запослити нови радници. На тај начин ће привући нову технологију и нове брендове, који ће бити мамац за остале да дођу и улажу у транзиционе земље.
Зашто гринфилд инвестиције не долазе у Србију? Одговор на ово питање можемо наћи у последњем извештају Светске банке о пословању у 2010. години („Дуинг бизнис” 2010), који обухвата 183 привреде широм света. Србија се, по пословању с њом, нашла на 88. месту од 183 земље. Истина, у поређењу са 2009. годином, она је у целини узев поправила рејтинг за два места, са 90. на 88. место на ранг-листи. До побољшања је дошло само по два основа и то: по основу услова за почетак бизниса, рангирајући се на 73. место од 108. места које је држала у 2009. години и по основу одобравања кредита, са 12. на 4. место у свету. Остали параметри који одређују пословање са Србијом су се погоршали, у односу на 2009. годину. На пример, по основу добијања грађевинске дозволе погоршала је имиџ од 172. на 174. место, по условима за регистрацију власништва са 99. на 105. место, по процедури плаћања пореза са 126. на 136. место, а по процедури затварања бизниса је на 102. месту, као и у претходној години.
Дакле, потребно је створити бољу пословну климу, наставити с реформама и учланити се у СТО, што ће подићи поверење инвеститора. То свакако подразумева и смањење корупције и криминала, отклањање административне неефикасности и подизање ефикасности правног система.
Магистар економије, Електросрбија, Београд