Заједнички београдско-загребачко-сарајевски уџбеник историје у овом тренутку је немогућа мисија, сматрају аутори прилога у нашој серији. Стиче се утисак да ће та немогућа мисија потрајати дуго, под условом да неко из Брисела не сугерише израду заједничке књиге. Тако је могуће доћи до ,,компромисног”, ,,политички коректног” тумачења прошлих догађаја. Али то би било једно изоловано и готово неупотребљиво штиво јер би се у ,,компромисима” и ,,нагодбама” губила историјска истина.

,,Политикини” аутори подсећају да је на простору некадашње СФРЈ историјски ревизионизам у односу на Други светски рат довео до још већег удаљавања у тумачењу догађаја из тог периода: у Хрватској су релативизоване оцене о НДХ и усташком покрету, у Србији се то односи на четништво итд. Илузорно је зато очекивати да се историографије међусобно приближе када је реч о тумачењу догађаја из деведесетих година. Јер ,,рат” за ,,истину” о овим најновијим сукобима у пуном је јеку.

С друге стране, јасно је и то да историјска истина не станује само у националним уџбеницима и да историчари који игноришу тумачења научних институција других држава и нису прави историчари. Зато је саопштена идеја да би сваком националном уџбенику на просторима бивше СФРЈ требало придодати објашњења и коментаре истих догађаја у осталим центрима: београдски уџбеник би бележио шта о појединим догађајима пише у загребачком и сарајевском, загребачки шта пише у београдском и сарајевском уџбенику... Наравно, то би одмах наметнуло потребу за објашњењем разлика, и тиме би се исказао значај уношења ове новине. Па и критичког промишљања прошлости, што и јесте смисао проучавања историје: чињенице се, кажу историчари, могу заборавити, али не и могућност разумевања догађаја и потеза ове или оне скупине људи.

Зато је и улога историчара на овим просторима изузетна: они могу да нас суоче са свом шароликошћу тумачења прошлих догађаја, што је важан искорак из наших изолованих самодовољних истина. Јер као што би компромисни, на нагодбама заснован заједнички уџбеник био заправо политички инструментализована историја, исти недостаци припадају и затвореним националним историографијама које своју једностраност можда највише исказују на подручју данашње БиХ. У једном месту, у федерацији, ђаци уче једну верзију прошлости, а у оном суседном, у Републици Српској, неку другу.

Од понедељка нова серија: Зашто наш народ иде касно код лекара