Каква нам је пореска реформа потребна, питање је сад? Као и много пута раније, када је мењан друштвено-економски систем некадашње велике Југославије (са разним називима) и Србије, да не идем даље у прошлост, од привредне реформе 1965. године, затим Дугорочног програма економске стабилизације, Антиинфлационог програма па све до промена у пореском систему из 1990–1991. и 2000–2001. године.

Као један од учесника у раду на ранијим реформама заједно са колегама из бившег Савезног министарства за финансије и докторима Божидаром Раичевићем, Миланом Ковачевићем, Дејаном Поповићем и другим, без лажне скромности могу рећи да смо дали знатан стручни допринос постављању садашњих основа и структуре пореског система, којим је било предвиђено: увођење пореза на додату вредност (ПДВ), уместо једнофазног пореза у крајњој потрошњи и опорезивања појединих категорија личних доходака и прихода грађана, уведен је порез на укупан доходак грађана – физичких лица, увођење пореза на добит корпорација уместо пореза на доходак предузећа, извршена је реинтеграција фискалног система (која значи обједињавање пореза, доприноса и других парафискалитета, осим доприноса за социјално осигурање који остаје и даље у систему) и увођење акциза у наш порески систем.

Основни разлози тих промена били су настојање израде система који ће бити компатибилан са фискалним системима развијених земаља тржишне привреде. Рад на реформи фискалног система одвијао се у најнеповољнијој ситуацији изазваној распадом СФРЈ, тешкоћама конституисања и функционисања нове државе, мањкавостима самих уставних одредби савезног Устава, као основе за доношење пореских закона, високом инфлацијом, ратовима у бившим републикама СФРЈ и на Косову, све до агресије НАТО-а на нашу земљу 1999. године. Све тешкоће које је имала држава у овом периоду најнеповољније су се одражавале и у раду на даљој реформи пореског система.

Од доношења и примене тих прописа много се очекивало. Посебно од ПДВ-а и увођења фискалних рачуна у том систему.

И сада, после десетак година примене тог система у Србији, могу рећи да тај рад није био узалудан. Да су створени добри темељи (систем – основе) који одговарају пореској структури развијених земаља Запада. Нормално је да живот тече даље и да га пореским реформама треба даље пратити. Србија сада са својим уставом то може, јер нема уставних ограничења као што је имала савезна држава.

Из предлога „Пореска политика у Србији – поглед унапред” и предлога уважених претходних учесника у анкети, види се да се сада не предлажу неке радикалне промене у систему, већ врше промене у пореској политици, у променама пореских стопа и пореских олакшица и ослобађања. То је много лакше и мислим да ће се у томе успети.

У том смислу мислим да би применом пореских стопа требало дати већи значај порезу на укупан доходак физичких лица и порезу на добит предузећа.

И на крају, мислим да би већа обухватност прихода подложних опорезивању (по већ постојећем систему) могла имати већи ефекат од саме промене пореских стопа.

Када би нама грађанима дали правни основ и могућност да само део разних понуда о вршењу услуга и продаји робе, којима су преплављени наши поштански сандучићи, упутимо Републичкој пореској управи, да направи нову базу података о новим пореским обвезницима, ефекти би били већи од саме промене пореских стопа.

Фискални аналитичар