Модел приватно-јавног партнерства

„Немам лепе вести за вас”, рекао нам је у Београду нобеловац Џозеф Штиглиц и поручио да ће „ефектима светске економске кризе бити погођене и земље на периферији развијеног света” попут Србије зато што ће „криза утицати на извоз и директне стране инвестиције”.

То се и догодило. Руку на срце, није само влада крива што страних инвестиција нема у мери у којој су потребне нашој економији. Економска криза је основни разлог што је велики број страних компанија запао у проблеме и зауставио инвестиције. Али има и ствари које је влада урадила крајње неспретно и тиме послала веома лошу поруку у свет. Ако желите поверење страних инвеститора не смете да их делите на оне које је довела једна или друга власт и да према њима имате двоструке аршине. А таквих случајева је у последње две године било доста у Србији. Рецимо, „Фијату” је влада толерисала кашњење у плаћању обавеза, док је са „Атеком”, из Бора, или „Пором” за аутопут Хоргош–Пожега уговор раскинут из истих разлога.

Суштина страних инвестиција није само у трансферу капитала већ у трансферу идеја, знања и начина вођења пословања. Стране компаније школују и запошљавају домаће стручњаке а домаће компаније кроз пословање са њима науче да раде и са другим компанијама у иностранству. Зато су стране инвестиције од огромног значаја за развој домаће привреде. Држава то мора да препозна и да у тој идеји окупи све факторе одлучивања у друштву, од политичара, послодаваца, државних органа, синдиката, стручне јавности и медија. То би била најбоља порука да смо сигурна земља за улагање и да ниједна политичка или државна промена неће утицати на промену политике према инвеститорима.

Да бисмо привукли улагања из иностранства морамо прво да уредимо сопствено двориште. Морамо да обезбедимо квалитетну пословну инфраструктуру, пре свега кроз изградњу индустријских зона и инфраструктурно опремање локација за градњу. Локације интересантне за домаће и стране инвеститоре треба да буду уступљене на коришћење под повољним условима, а цене земљишта смањене пропорционално броју нових радних места које инвеститор планира да отвори. У Србији, где привреда није у довољној мери технолошки развијена, неопходно је омогућити посебне повластице за инвеститоре који развијају научне и истраживачке пројекте као и оне који имају уговоре о кооперацији са домаћим предузећима.

Последњих година осам од десет динара инвестираних у Србију уложено је у кругу од 50 километара око Београда. Држава мора да обезбеди да инвестиције долазе равномерно у све делове Србије, а то може да учини тако што ће сиромашне општине прогласити зонама од посебног економског значаја и у њима понудити највеће олакшице инвеститорима. Инвеститори који желе да улажу директно у производњу (јер једно радно место у производњи отвара још три радна места у услугама) и туризам (који може да буде велика развојна шанса за неразвијене делове Србије) били би ослобађани свих пореза осим ПДВ-а.

Влада Србије требало би да предложи доношење закона о приватно-јавном партнерству као што су то учиниле све земље у нашем региону, јер је то огроман подстицај доласку страних инвестиција. Овај модел финансирања развојних пројеката у коме је држава партнер приватних инвеститора смањује улагања државе, што је од великог значаја у времену кризе, и омогућава пренос чисте и модерне технологије у земљу. Примена овог модела финансирања омогућила би изградњу капиталне инфраструктуре у областима енергетике и саобраћаја, као што су изградња нових блокова термоелектрана Колубара Б и „Никола Тесла” или изградња аутопута Хоргош–Пожега, али и изградње комуналне инфраструктуре градова – јавног превоза, депонија, водовода и паркинга.

Успемо ли у подухвату да земљу уредимо на начин који ће инвеститорима обезбедити олакшице у започињању пословања, правну сигурност и поштовање тржишних принципа, привући ћемо стране инвестиције, отворити нова радна места и оснажити нашу економију. Економски снажна Србија ојачаће и нашу међународну позицију. А то је оно што је у будућности најважније за одбрану наших највиших државних и националних интереса.

Потпредседник ДСС-а