Šta da se radi
Šta Srbija dobija/gubi (ne)ulaskom u NATO - Mirjana Kosić
Nema selektivne neutralnosti
Savremena bezbednosna kretanja treba sagledati iz realističnije perspektive
Primeri nekoliko drugih zemalja EU koje su odabrale partnerski odnos sa NATO-om, ali ne i puno članstvo potvrđuju da je moguće definisati sopstvene okvire za ostvarivanje saradnje, ali i da članstvo u EU nije uslovljeno prethodnim pristupanjem NATO-u, kako se srpskoj javnosti često objašnjava. To znači da Srbija i te kako ima mogućnost izbora, što je i pokazala usvajanjem rezolucije o vojnoj neutralnosti i odlukom da program Partnerstvo za mir bude okvir saradnje sa NATO-om.
Međutim, umesto ispolitiziranih nadmudrivanja o tome da li će vladajuća koalicija u tajnosti uvući Srbiju u NATO bilo bi mnogo efikasnije zatražiti parlamentarnu i javnu diskusiju, gde bi konačno bilo usaglašeno šta pojam vojne neutralnosti podrazumeva u kontekstu Srbije, koji su njeni konkretni ciljevi i koja su strateška opredeljenja. Do sada je proklamovana neutralnost isuviše često tumačena proizvoljno i u skladu s političkim potrebama, što ostavlja utisak da vlasti ne znaju u kom pravcu sprovode bezbednosnu i spoljnu politiku zemlje.
Donosioci političkih odluka imaju obavezu pred sopstvenim narodom da definišu i promovišu nacionalne interese na odgovoran, pragmatičan i vrednosno objektivan način, što znači da će zahtev za neutralnošću Srbije u njenom pozicioniranju prema vojnim savezima i potencijalnim bilateralnim partnerima imati smisla jedino ukoliko isti princip bude primenjivan dosledno, bez selektivnog tumačenja neutralnosti zasnovanog na emotivnom prosuđivanju i istorijskom pamćenju. Ako je jedna od osnovnih bojazni eventualna reakcija Rusije usled približavanja Srbije NATO-u, sve tvrdnje o tradiciji neutralnosti i nepripadanju blokovima postaju bespredmetne.
Istorijska zaostavština jeste bitna, no ne bi se reklo da je Rusija brinula o mišljenju i osećanjima Srba kada je 2002. godine pristupila Savetu NATO – Rusija, bilateralnom telu kroz koje ostvaruje saradnju sa NATO-om na različitim nivoima – od zajedničkih vojnih vežbi, razmene obaveštajnih podataka, preko bezbednosnih konsultacija, diskusija o nuklearnom naoružanju, do borbe protiv terorizma. Rusija je, u okviru Partnerstva za mir, 2005. potpisala Sporazum o statusu snaga, koji podrazumeva punu saradnju oružanih snaga Rusije i NATO-a na strateškom, operativnom i taktičkom nivou. Sem toga, Rusija godinama ima svoju vojnu kancelariju pri Vrhovnoj komandi NATO-a, nastojeći da i time maksimalno iskoristi beneficije ovog partnerstva. Za Srbiju bi bilo bolje da učini isto, te da u skladu sa sopstvenim nacionalnim i bezbednosnim interesima, što pre ostvari status tzv. napredne članice programa Partnerstvo za mir.
S obzirom na to da će tokom 2010. godine biti aktuelna debata o izradi novog strateškog koncepta alijanse, bilo bi mudrije da se Srbija sa mnogo konstruktivnijim pristupom uključi u ovu, ali i ostale debate o pitanjima i izazovima kolektivne bezbednosti, kao i u dalji razvoj ruske inicijative za novi međunarodni sporazum o bezbednosti.
Odluka o budućoj saradnji sa NATO-om je isuviše kompleksno pitanje da bi se o njemu odlučilo jednostavnim ,,da” ili ,,ne” na referendumu. Pre referenduma neophodno je sprovesti konkretne bezbednosne i ekonomske procene i ostvariti konsenzus na nacionalnom nivou. A za to je, osim vremena, potrebna i dobra volja i spremnost da se savremena bezbednosna kretanja sagledaju iz realističnije perspektive, te da se nacionalni interesi zaštite pomoću jasno definisane nacionalne strategije. Rusija je svoje interese već zaštitila.
Izvršni direktor fonda „TransConflict Serbia”
Poslednji komentari
Nije ovaj narod ni jadan ni bedan, vec se njime manipulise jer imamo manjak informacija i debata. Narod treba informisati na ovu temu, jer verujem da se slazete da velika vecina ne barata datom terminologijo, sto nije cudno. Onda je REFERENDUM OK, pa neka i 100% bude protiv NATO clanstva, ali ne treba manipulisati referendumom ili se plasiti ovih tekstova i debate. Ako si u pravu, kazi sta imas, a onaj drugi ce izneti svoje misljenje i tako cemo izvuci zakljucke mi koji posmatramo debatu. Reci da si u pravu zato sto si ti u pravu i izbegavati diskusiju, smesno je, blago receno. Ako ovo nema logike, onda se ja pitam imam li ja mentalnog kapaciteta za ovu debatu.
Joca je malopre izaso iz birtije sa zakopcanim koznim kaputom a lenjiku je nekako tuzno nabio na celo nisi moro kaze Tosa Imretu da Jocu sokiras da ce Sibir biti onako podeljen nego sta sam trebo kasti bozmeg Imre uvredjeno da ce mozda samo Ameri i Kinezi podeliti Sibir tacno upadne Karcika prvu trecinu Muslimanima si mogo precutati joj Bogdan bolnim glasom ja nemam snage da pratim debatu nista nemogu da povezem nato Karcika Joca kad se do predvece povrati iz soka on ce ti Bogdane objasniti gde mi gresimo u logici joj necu izdrzati douvece oko podne svraticu do njega pa cu ga zamoliti da mi u cetir oka sve ovo rastumaci nato Mituska mnogo je bolje ga da dovedes u birtiju pa da i mi cujemo Jocino tumacenje.
"Ako ovo nema logike, onda se ja pitam imam li ja mentalnog kapaciteta za ovu debatu." Samim tim sto se to pitate je dokaz da ga imate. Sustina demokartije je da sve strane, a ne samo privilegovane, iznesu svoja misljenja u javnost. Problem je sto pojedini komentatori govore "istinu" a tvrde da njegovi protivnici "manipulisu" narod, pa sada brinu i brane narod! Ko god nije u stanju da kaze da ono sto on kaze je samo njegovo misljenje, i govori u ime naroda, i jos ga brani (!), je najbednija i najprostackija vrsta manipulatora. Ali njegove manipulacije su tako glupe da ne verujem da je iko stvarno izmanipulisan. Niko nije toliko glup da veruje da ce od ovakvih cuti nesto pametno.