Да бисмо оцениликаква нам је пореска реформа потребна морамо поћи од циљева које покушавамо да постигнемо. Не обратно. Пореска реформа,односно порески систем је средство a не циљ. Главни циљ треба да буде развој привреде,јер искључиво кроз развој привреде долази до растаживотног стандарда грађана и богаћењацелог друштва. Не обратно. Циљеви реформе супораст запослености и пораст производње, као и пораст извоза и приближавање нивоу увоза.

Са друге стране, циљеви реформе су такође и смањење сиве економије, једноставан обрачун, администрација и наплативост и социјална праведност.

Како је основни циљ развој привреде и пораст запослености, треба да погледамо шта их то кочи.Зашто предузећа не запошљавају?Зашто имамо више од милион људи у сивој економији? Одговор је: огроман, регресиван и неразуман порез на рад. Он убија конкурентност наше привреде. Ево и зашто.

Погледајмо поједностављен биланс успеха два предузећа: један извозник и један увозник. Предузеће које производи има 100 запослених, од тога 80 у производњи. Увозник има 20. Остварују исти годишњи промет од 1,5 милиона евра.

Фиксним трошковимасу означени они трошкови који не зависе одприхода, односно колико имсе добро производ продаје.Варијабилним трошковима су означени трошкови којиприближно линеарно зависеод прихода. Односно ако је приход нула, варијабилни трошкови су такође нула.Произвођач има велике фиксне трошкове, од чега су највећи трошкови за запослене.Нето зараде се не могу смањивати, оне су ионако мале. Али порез на рад може.

На крају су обрачунати сви порези које оба предузећа плаћају. Порески допринос предузећа произвођача је четири пута већи од предузећа увозника.

Свако предузеће добро подноси варијабилне трошкове. У случају кризе,приходи падају,варијабилни трошкови падају са њима,фиксни трошкови остају исти. Када приходи падну испод критичне тачке, предузеће послује са губитком.

Који је највећи део фиксних трошкова? Нето зараде и порез на рад. Шта да ради предузеће у овој ситуацији? Мора да отпушта раднике. Када би порези на рад били мањи, не само да би наша предузећа произвођачи били конкурентнији, и у борби са увозницима и у борби за извоз, већ би лакше пребродили кризу и не би морали да отпуштају раднике.

Очигледно је да суза свакога ко нешто производи у Србији, био он странац или домаћи, порези на рад далеко највећи терет пословања.

Драстичан пад прихода, прво услед распада великог тржишта Југославије, а затим и санкција,није пратио пад фиксних трошкова. Држава није ни смањила порезе на рад ни дозволила отпуштање радника. Резултат су губици. Резултат је неплаћање пореза на рад: пореза и доприноса. Резултат је престанак рада. Резултат је потпуна неликвидност и гомилање дугова који су предузећа одвела у блокаду. Резултат је неуспела приватизација.

Србија има 7,5 милиона становника, 1.65 милиона пензионера, 1.7 милиона млађих од 19 година. Запослено је само 1,85 милиона. Где су остали људи и шта једу? Резултат овако неразумно великог пореза на рад је сива економија.

Порез на имовину у Србији је изузетно низак. Готово да га нема због олакшица како за правна тако и за физичка лица. Порез на профит у Србији је изузетно низак. Десет одсто. Да ли је низак порез на профит донео инвестициони препород? Није. Каквог смисла има натоварити огроман трошак предузећу док се бори да преживи (порез на рад), а онда га ослободитипореза када направи профит? Има смисла за увознике. За произвођаче никако.

У Србији је запошљавати скупо а поседовати јефтино. Зар не би требало да је обратно?

Пакет мера на којима ради Министарство финансија и њена министарка је у најдубљем интересу српске привреде и целог српског друштва. Укинути доприносе за здравство, увести прогресиван порески систем, неопорезивати зараде до 16.500 динара, повећати порез на имовину, смањити јавну потрошњу, реформисати пензиони систем, па и повећати ПДВ. Сви ови предлози су на линији најуспешнијих привреда у свету Главни циљ је смањити порезе на рад. Све што урадимо да постигнемо тај циљ је и корак у правом правцу. Предлози који скрећу тему са овог циља нису у интересу грађана Србије.

Консултант за инвестиције