Шта да се ради
Како очистити Србију - Бојан Јовановић
Огледало нашег менталитета
Данас је несумњиво више неорганских отпадака и вештачких материјала са дугим временом распада него некада, али ту чињеницу треба сагледати у светлу постојања ефикасних средства њиховог уклањања и рециклирања. Проблем отпада не можемо решавати препуштајући га спонтаном природном разлагању, јер је време на страни његове трајности, а не наше кратковечности. Уколико не желимо да нас прекрију отпадне материје потребно је да се озбиљније посветимо њиховом уклањању и коначно суочимо са згрченим и у гримасу претвореним лицем наше стварности.
Ђубре је транзициони талог који говори о регресивним аспектима нашег спорог и стихијског друштвеног преображаја. Пред нама је задатак да сагледамо и прочитамо узроке појаве ђубришта, дивљих депонија и разбацаних отпадака који, спречавајући наше кретање и упућујући нас ка неком заобилазном путу, симболизују место нашег јавашлука. Уколико садржаји тог негативитета, расути тамо где не би требало да буду, показују слику нашег менталитета, онда се њихови прави узроци налазе у дубљој мотивационој равни.
Актуелна акција чишћења Србије може бити и успешна, али није вероватно да ће се тиме уклонити узрок који је довео до нежељене појаве. Наиме, само знање о томе шта је чисто а шта прљаво, где треба одложити отпатке и избећи загађење, знање које доследно примењујемо у одржавању свог приватног поседа, у својим кућама и двориштима, не утиче битно на наше понашање на јавном простору. Односом према јавном месту игноришемо то знање показујући да се принцип чистоће може релатизовати и заменити самовољном и безобзирном прагматичношћу.
Од потребе за чистоћом јача је тежња да своје отпатке не одлажемо на за то предвиђена места већ их бацамо где стигнемо и где нам је најлакше, дајући тако подршку дивљим сметлиштима која расту пред нашим очима. Сваки поступак који их увећава индивидуалан је, али с обзиром на то да такво понашање карактерише многе од нас, индивидуално-психолошке особине постају препознатљива црта нашег менталитета.
Декларативну потребу за чистоћом поражавају наше навике и немарност које подржава блага казнена политика. Некада је узрок траговима који смрде нечовештвом, како вели песник, био закон топуза, данас је такав базд ђубрета које остављамо за собом последица доследног непримењивања постојећих и одсуства строжих закона. Негативне последице оваквог понашања које се своди на загађење околине пројектују се на другог, који је увек онај изван круга наших непосредних интереса.
Уколико одржавамо сопствену хигијену и чистоћу свог приватног амбијента тако што бацамо смеће, прљамо и загађујемо јавни простор, онда упитност те етичности тражи и прави одговор. Одржавајући своју чистоћу на тај начин показујемо дубљи аспект менталне прљавштине која нам се у нечистој средини показује као огледало наше непризнате немарности и нечисте савести. У том огледалу и егоистичку бригу за сопствену чистоћу кроз безобзирно прљање животног амбијента изван наше приватности можемо препознати као угрожавање сопственог постојања.
Етнолог
Последњи коментари
"Актуелна акција чишћења Србије може бити и успешна, али није вероватно да ће се тиме уклонити узрок који је довео до нежељене појаве." Naravno, jer vec sama parola akcije sugerise na otklanjanje POSLEDICA (smeca) a ne UZROKA (zagadjivanja) a i na neki nacim nosi prizvuk omalozavanja Srbije jer sugerise da je prljava (Ocistimo Srbiju). Zanimljivo je da uz negativnu konotaciju raznih parola, sitagma, paradigmi,...cesto nalazimo pridev srpski, srbija dok obrnuto, kod pozitivne konotacije vecim delom cujemo prideve "nasa zemlja", nasi teniseri", "domace",...i prema tome nisam optimista u pogledu iskrenosti i pozitivne realizacije tog projekta koji je vec u startu po svemu sudeci ideoloski obojen. Videcemo sta ce vreme pokazati (najmanje godina dana). a sto se tice otpada, narocito je problematican onaj neorganski (bela tehnika, hemikalije,...)...u KARSNIM podrucjima kao sto je slucaj sa mojom sumom iz koje am izneo vec nekolicinu bacenih i polomljenih televizora. Ljudi bacaju po sumama, rekama, uglavnom iz razlioga jer su najblizi kesoni udaljeni na desetine kilometara.
Zaboravio sam jos da navedem goruc problem o kome malo ko ima pojma a radi se o starijem crepu (plocama) na bazi azbesta koji je dokazano kancerogen. Na srecu ga nema puno po Srbiju ali i ono malo moze da predstavlja opasno zagadjenje ukoliko se na vreme ne reguise njegovo odgovarajuce deponovanje prilikom zamene krovova. Iz licnog iskustva mogu da potvdiim da su mi taj kancerogeni otrov istovarili u sumi i bilo mi je potrebno dva dana da ga ocistim iako ni to ne garantuje aposlutno/potpuni otklanjanje posledica koje jer prasina koja je najopasnija iz tehnickih razloga ne moze da se ocisti. To je u pojedinim zemljama regulisano na nacin da svako ko je menjao krov sa tom crepikom mora da predoci potvrdu da ga je otpad/crep predao odgovarajucoj sluzbi/deponiji. Naglasavam POSEBNOJ deponiji. Mogli ste novinari da poradite i na tome u smislu osvescivanja/informisanja javnosti. Za informaciju procitajte clanak: "Prešutjela se činjenica da u Vranjicu postoji i deponij “plavog azbesta”, koji ima dvadeset puta jači kancerogeni potencijal od “običnoga”" Hvala na paznji. Borko
Ne znam kako ide dalje sa idejom? ali Gosp. Emir Kusturica je jedan od retkih koji je direktno definisao problem kroz opise svih stanja u lokalnim zajednicama i kroz imena koja je napisao jasno, javno i bez uvijanja. Covek nam je trasirao cistiji put. Srbija je uzasno zagadjena tim bezobraznim ponasanjem naseg nazovi naroda koji je samo narod kad treba u demonstracije i u kafanu i na svadbe... ,a necistoca koja se gomila stigla je i do kucnih pragova. U nasem menatlitetu je i ono "milje" na fotelji, ustirkano a belo, ali preko praga, uzas otpada. Sve to sto bacimo vraca nam se. Imao sam priliku da cesto budem uz Toplicu, ma dragulj Srbije, divna reka koja nije plovna, plitka je ali je cist lek koji je doslovno unisten prostaklukom stanovnika i to najcesce na potezu od Kursumlije pa skoro do uliva u Moravu. Steta , stvarno velika steta jer reka u sebi sadrzi cetri banjske vode, krivudava je i sva je za uzivanje , ali onako nevelika nemocna je pred najezdom prljaca i skoro da smrdi na otpadne svakojake bljuzge i skart koji se svakodnevno odlaze u reku. Sa celom Srbijom je ista stvar, drzava je mala i brezuljkasta mogla bi da izgleda kao bajka, a izgleda kao napusteni luna park.