Васпитно-поправни дом у Крушевцу је једина установа заводског типа у Србији у коју су смештена лица са изреченом једном од најтежих институционалних кривичних санкција из система малолетничког кривичног права.

Тренутно је у овој установи више од 200 лица, узраста 14–23 године. Велику већину чине лица мушког пола. У складу са кућним редом установе, сва лица која у њу дођу бораве најпре у пријемном одељењу (до 30 дана) где се за свакога од њих, према прикупљеним подацима и прелиминарној процени, сачињава индивидуални програм третмана, а надлежни га упознају са правилима кућног реда и распоређују у одговарајућу васпитну групу (највише њих 12). После пријемног одељења лица се укључују у образовни програм (образовање за неки занат), односно у неки од васпитних програма (тренинг замене агресије, превенција и лечење наркоманије, превенција и лечење алкохолизма, програм активног тражења посла, програм ненасилне комуникације, медијација, програм који се тиче основа становања, исхране и облачења, заштите на раду и др.).

Васпитно-поправни дом у Крушевцу је установа у саставу Министарства правде и у том смислу ово министарство је најодговорније за њено функционисање. С друге стране, веома је одговорна и локална управа, нарочито када је реч o систему социјалне заштите, образовању и здрављу.

Услови боравка у установи су изузетно тешки (старе и нефункциналне зграде попут касарни) и непримерени европским стандардима. Охрабрује зато податак да су обезбеђена средства и дозволе за изградњу новог смештајног блока и да изградња почиње следећег лета.

Ипак, мислим да одмах треба забранити коришћење тзв. затвореног одељења у овој установи, имајући пре свега у виду Правилник о кућном реду инепримереност одељења за реализацију било ког програма васпитања. Посебно указујем на члан 2 поменутог правилника који обавезује управу да свако лице коме је изречена мера упућивања у васпитно-поправни дом добије свој примерак правилника о кућном реду на језику који разуме и којим говори, као и да му буде објашњена његова садржина, односно да ова правила буду истакнута на видном месту у просторијама где лица бораве. Такође, обавеза је Министарства правде да примену овог члана непосредно и стално контролише.

Лица којима је изречена васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом морају да буду упозната и са чињеницом постојања заштитника грађана и с правом да се тој институцији непосредно обрате ако им запослени у дому ускраћују неко од њихових основних права.

Ако особа на издржавању казне сматра да је лишена одређених права, као и да су учињене друге незаконитости и неправилности, она има право најпре да се обрати управнику КПД. Ако управник донесе решење о одбијању притужбе, нова могућност је жалба већу за малолетнике првостепеног суда које врши надзор над извршењем васпитне мере.

Судија за малолетнике који је судио у првом степену и јавни тужилац за малолетнике обавезни су да најмање два пута годишње обиђу малолетника у васпитно-поправном дому, остваре непосредни контакт са њим и са стручним лицима која се старају о извршењу васпитне мере, обаве увид у документацију, утврде законитост и правилност поступања и оцене постигнути успех у васпитавању и развоју личности лица коме је мера изречена. Након ових посета судија за малолетнике има обавезу да сазове седницу већа на којој се одлучује да ли се наставља са извршавањем мере, или се она обуставља, то јест замењује неком другом васпитном мером.

Одредбе Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, које се примењују од јануара 2006. и којима се регулишу ова питања, од изузетног су значаја за поштовање основних права ових лица јер се ради о мери лишења слободе релативно неодређеног трајања (васпитна мера се одређује у трајању од шест месеци до четири године). Зато је изузетно важно да судија за малолетнике, најкасније сваких шест месеци, одлучује након непосредног увида о даљем току мере, њеној замени или обустави. Имајући све то у виду, мислим да Министарство правде, али и Врховни касациони суд и Републичко јавно тужилаштво морају непосредно да контролишу да ли се ове одредбе заиста примењују. У супротном, поменуте норме би представљале само списак добрих намера, односно озбиљан простор за кршења права лица којима је изречена васпитна мера.

Научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања, председница Центра за права детета и чланица Савета заштитника грађана за права детета