Udružujući se s manjim strankama, društvenim pokretima, NVO i sindikatima, velike partije koriste efekat ujedinjavanja ipoboljšavaju svoje pozicije u javnom mnjenju. Samo po sebi,ujedinjavanjestranaka nosi pozitivan efekat za biračko telo koje politiku posmatra kaopoprište za bespoštednu borbu za privilegije. Takođe, stvaranješirokih koalicija je pogodno za medijski atraktivne kampanje.

Drugo, uključivanjem više manjih stranaka i pokreta usredsređenih na specifične teme i grupacije u biračkom telu povećava se verovatnoća da velika stranka poboljša svoj izborni rezultat. Ona takoprikuplja i glasove specifične, jako disciplinovane grupe u biračkom telu, kao što je slučaj s PUPS-om i SPS-om,ili pak s koalicijama velikih stranaka ionih regionalnih (primer LSV-ai DS-ana parlamentarnim izborima). Treće, dogovor malih i velikih stranaka u procesu formiranja koalicijajednostavniji jenego dogovor velikih stranaka približno iste snage. Veliki, naime,uvek mogu da „kupe” male nizom različitih koristi koje im pruža vlast,kao što uvek mogu da ih „prinude” pretnjom prevremenim izborima. Kroz obilatu „nagradu” i mehanizam kontrole „pretnjom vanrednim izborima”, veliki vladaju lakše i jednostavnije nego što bi to bio slučaj u koalicionim vladama jednako moćnih stranaka.

Ostanak malih partija„u sedlu” ne samo da im omogućava dadobiju udeo u vlasti koji nije srazmeran njihovoj realnoj snazi, već i da u uslovima „tesne” parlamentarne većine politički proces značajno preopterete svojim nerealnim zahtevima. Različiti oblici „budžetskog optimizma”Cvetkovićeve vlade (poput porastapenzija 2008, izostankaporastaPDV-a) i poslovična inertnost pri reformi javnog sektora primeri su „nesrećnog spoja” oportunizma stožerne stranke vlasti i velikoguticaja „manjih” partnera u vladi. Nedostaci u vršenju vlasti brojčano velikih i ideološki heterogenih koalicionih vlada ukazuju na nužnost ukrupnjavanja političke scene. Racionalizaciju tescene moguće je postići uvođenjemrazličitog izbornog cenzusa za stranke i koalicije, uz insistiranje na pravilu da veći broj članova koalicije povećava visinu cenzusa. Ovo pravilo bi sigurno smanjilo broj stranaka u budućem sazivu skupštine, a verovatno bi vodilo fuzionisanju stranaka slične ideološke orijentacije.

„Beogradizacija” poslaničkog poziva odraz je opšte društvene konstelacije u zemlji površineSrbije. Slično zemljama u regionu, Srbija je zemlja s glavnim gradom kao političkim, privrednim i kulturno-obrazovnim centrom. Ova okolnost odražava se na stanje u političkoj eliti, koja je mahom poreklom i prebivalištem locirana u Beogradu. „Beogradizacija” poslaničkog poziva u osnovi je štetna jer lišava velikideo stanovništva autentičnih predstavnika u skupštini.Odgovornost za ovakvo stanje pripada isključivo stranačkim elitama koje bi trebalo da uključe regionalnu različitost kao kriterijum za formiranjelista i raspodelu poslaničkih mesta. Jedno od mogućih rešenja je napuštanje ideje o Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici i pravljenje više izbornih jedinica bez politički perfidnog prekrajanja države po volji aktuelne političke elite. Ovim gestom politički proces bi izgubio na idealnoj proporcionalnosti, ali bi dobio mogućnost izmeštanja političkog procesa iz jednog centra udruge delove Srbije. Ovu promenu trebalo bi da prati i proces regionalne prekompozicije.Novi koncept regionalizacije mogla bi da prati i izmena uproporcionalnomsistemu–sa više izbornih jedinica.Ovo rešenje bi otvorilo i mogućnost direktnije komunikacije između biračkog tela i njegovih zastupnika u skupštini, a ujedno bi smanjilo moć stranačkih centara kaosuverenihgospodarapolitičkihprocesa u zemlji.

Iluzorno je očekivati da će ove promene sprovestipolitičkaelita, kojauvek teži (samo)održanju, to jest opstanku na privilegovanim pozicijama moći.Po prirodi stvari, ona je konzervativna i oportuna. Građanstvo,svojim glasanjem na izborima, i stručna javnost i mediji.svojim racionalnim stavovima između izbornih procesa,mogu da doprinesu stvaranjumanje konfuznepartijskescenei većemstepenureprezentacije biračkog tela u institucijama sistema.

*Politički analitičar