Сви путеви воде на север

Стихијска приватизација која је, уместо да буде средство за унапређење привредних перформанси, постала сама себи циљ, потом, преширока и нагла либерализација тржишта одмах после деценије изолације, уз одсуство јасне стратегије привредног развоја, довели су до убрзања процеса неравномерног привредног развоја Србије. У таквом амбијенту појединачни интереси су избили на врх, а општи национални на дно пирамиде, чиме је уз слабашна и неизграђена независна регулаторна тела креиран простор за бујање мита и корупције. Тиме су створени услови не само за рађање дубоке економске, него и опште друштвене кризе.

С таквом пословном и општом друштвеном климом, мало се или готово никако није водило рачуна о равномерном привредном развоју земље. Јаз између појединих региона, општина и градова додатно се продубљивао. То је имало за последицу миграцију становништва из сиромашних предела Србије у развијенија подручја, превасходно у Београд. Сиромашни окрузи и општине одливом стручног кадра постају још сиромашнији, са слабим привредним перспективама, што узрокује и смањење броја становника у тим подручјима, односно постепено замирање живота.(/slika2)

Дестимулисаност останка у таквим крајевима, посебно ако се ради о рубним подручјима земље, може имати и далекосежне негативне политичке последице.

Колико је неуједначен привредни развој земље најбоље се може видети по висини просечних нето зарада по појединим регионима, односно општинама. Тако је највиша просечна зарада без пореза и доприноса у новембру 2010. регистрована у Београду, у износу од 42.706 динара, док је у истом месецу у топличком округу просечна нето плата износила 24.519 динара. Колика је разлика између Београда и других региона у Србији, добро илуструје и податак да и другорангирани регион, Јужнобачки округ, значајно заостаје за Београдом, с просечном нето зарадом од тек 36.724 динара. Посматрано по појединим општинама, на врху лествице по оствареним просечним нето зарадама у новембру 2010. године су београдске општине: Сурчин (57.663), Нови Београд (51.194), Стари град (45.342) итд. Истина, прворангирани је Косјерић са просечном нето платом од 61.793 динара, но, то је само један изузетак од правила по коме се на врху листе по реализованим зарадама налазе београдске општине.(/slika3)

На дну лествице је Владичин Хан са просечном нето зарадом од 16.885 динара, а друштво му праве и Куршумлија (16.1912), Гаџин Хан (18.264), Бела Паланка (18.386) итд.

Разлика између Косјерића, са највишом, и Владичиног Хана, са најнижом просечном нето зарадом, чак је око 3,7 пута у корист Косјерића, што илуструје висок степен неуједначености привредне слике у Србији.

Да су југ и југоисток Србије на маргинама привредног и друштвеног развоја земље потврђује и податак да је у октобру 2010. стопа незапослености управо на том подручју највиша (21,1 одсто). Насупрот томе, у региону Београда она је износила 15,8 одсто и била је најнижа. Такође, највећи проценат незапослених лица која траже посао дуже од 10 година налази се у региону јужне и југоисточне Србије (14,7 одсто), док је најнижи опет на територији Београда (шест одсто).

Овако лоша економска слика општина са југа и југоистока Србије са песимистичним перспективама њиховог будућег развоја условљава миграцију становништва ка, у нашим условима, богатијем северу. Тако је у односу на бројно стање становништва из 2000. године, према статистичким проценама РЗС на дан 30. јуна 2008. године, повећање становништва евидентирано само на територији Београда, Јужнобачког и Сремског округа:

Насупрот томе, у свим осталим окрузима у Србији евидентирано је смањење броја становника, а процентуално најосетније у Борском, Поморавском, Зајечарском, Пиротском и Топличком округу:

Да би се постојећа суморна слика променила неопходан је заокрет у економској политици Србије, али и постојање више слуха, не само политикантског, за националне интересе и потребе неразвијених региона. Поред директног ангажмана државних капацитета на побољшању инфраструктурних прилика у мање развијеним подручјима, неопходно је уложити и више напора кроз тренинге на обуци локалних кадрова, али и стимулисање привредника кроз пореске олакшице или слободне зоне пословања да развијају свој бизнис у тим подручјима.

*Сарадник Института за тржишна истраживања