Meni

Šta da se radi

Srbija na putu ka EU – mladi dalje od Srbije? – Saša Milivojev

Teško je započeti karijeru u Evropi

Želimo li mi da sačuvamo integritet i identitet?

Saša Milivojev

Ivo Andrić je u „Znakovima pored puta” zapisao da „Dugotrajno robovanje i rđava politika mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere”... Vest da 80 odsto mladih žele da rade u inostranstvu je objavljena bezbroj puta u poslednjih dva meseca. Ako mediji nastave da forsiraju jednu te istu vest narednih 80 godina, možda će i ubediti 80 odsto dece da hoće to što neće. Većina mladih, zbog viznog ražima EU, nikada nisu kročili van Srbije. Tako da je EU za njih jedna velika apstrakcija. O tim zemljama znaju samo ono što im se informativno servira, a to su bajkovite i obojene priče.

„Obični građani”, kako ih kvalifikuju poznate ličnosti, tamo trpe pritisak na radnim mestima. Mladi su mnogo više ugroženi drogom, devijacijama, alkoholom i ranim trudnoćama. Takođe, strah od gubitka radnih mesta je veliki. U toj Evropi mladima je neuporedivo teže da započnu karijeru zbog velike konkurencije i zato što im se uvek traži već stečeno iskustvo. Žene teže dolaze do posla, jer se poslodavac pita „kad će da zatrudni”... Oglasi za poslove su javni, ali 80 odsto ljudi posao dobijaju na preporuku. To, naravno, nije isto što i kod nas preko veze, ali i dalje nije baš tako otvoreno i javno kako mnogi zamišljaju. Mladi imaju biblioteke i Internet, ali ih koriste, uglavnom, za onlajn igrice i čitanje šunda. Ko ne veruje neka se raspita koliko je, recimo, mladih Nemaca čulo za Tomasa Mana. Imaju daleko bolje zdravstvene ustanove i, zaista, sređenije i lepše zube nego kod nas, ali, pre svega, zato što im roditelji plaćaju osiguranje. Dakle, verovali ili ne, zdravstveno osiguranje tamo mnogo košta! U studentskim menzama se jede higijenski ispravna hrana, ali dalje od toga ne bih...

Posle ovakvog dvadesetogodišnjeg iskustva u Srbiji mladi bi izabrali Zapad, ali ne kao nešto što je idealno, već samo od dva nesavršena modela odabrali bi onaj manje loš. Bilo kakvo idealisanje, kako prema Zapadu, tako i prema Srbiji, nije zdravo i potpuno zamagljuje činjenice da mora da se radi i stvara. Kod nas svakako ima prostora za unapređenje koječega, ali slepo glorifikovanje svega sa Zapada je podjednako pogubno kao i ignorisanje naših očitih vrednosti i potencijala.

Vrednost Srbije je njen narod i duboko usađena i kompleksna istorija, kreativnost i upornost.

 Srbija bi trebalo da razvije privlačnu i održivu nacionalnu ideologiju, politički i ekonomski koncept koji bi jednako bio privlačan i Srbima i stranim partnerima. Bar ja tako smatram – trebalo bi, pre svega, da se strateški povežemo sa Rusijom, Japanom, Indijom i Kinom, jer mi se čini da bi na Zapadu naši mladi ljudi bili jeftina radna snaga, „šljakajući” ilegalno za dva evra na sat teške fizičke poslove, sa fakultetskom diplomom. Dva evra na sat je moguće zaraditi i u Beogradu, a čak i po periferijama. Uostalom, taj isti Zapad nas je ne tako davno bombardovao i kad god je u prilici odvaja Srbiju od Kosova i Metohije. Gde nam je ponos i dostojanstvo? Želimo li mi da sačuvamo integritet i identitet ili da se beskonačno raseljavamo i prepustimo drugima ovo što imamo?

Srpska strateška politika trebalo bi da bude regionalno, nacionalno i međunarodno sinhronizovana, koristeći lične interese a ne interese Zapada. S obzirom na svoj geografski položaj, Srbija bi trebalo da razvija poljoprivredu i stočarstvo kao što je to radio nepismeni ali očigledno mudar knez Miloš Obrenović u devetnaestom veku. Na taj način bismo Evropu doveli u Srbiju, a ne Srbiju u Evropu. Svi bismo se iznenadili kad bismo znali koliko ima belosvetskih tajkuna koji su spremni da pomognu Vojvodinu i da na njenom zemljištu proizvode hranu. Koštaće kilogram naše pšenice pet evra kao jedno piće u Crnoj Gori!

Pozitivni rezultati će se brzo pokazati samo ako se odgovorne strukture različitog mišljenja dogovore oko zajedničke politike.

student književnosti i pesnik

Saša Milivojev
objavljeno: 10/08/2009

Poslednji komentari

Ana Kostic | 21/08/2009 17:16

Preporucili su mi da procitam ovaj tekst. Zaista ne znam u cemu je problem. Ovo je jedno zrelo shvatanje ozbiljnog problema i sve sto je Sasa rekao, smatram da je ok. Ne znam zasto se digla tolika frka...

Jelica  | 29/12/2009 15:47

Neke delove ovog teksta bi trebalo ponavljati u novinarstvu, jer sve to što je Milivojev rekao je deo naše jadne istorije. Nije mi jasno zašto Politika ne objavljuje njegove tekstove, kad on navodi čitaoce na razmišljanje, na prosuđivanje. Ima sve što je potrebno jednom kolumnisti i piscu. Čitala sam ga i u drugim listovima, on je pretresao sve moguće nauke, od novinarsta, stomatologije, psihijatrije, psihologije, do filozofije, teologije, filologije, nuklearne energetike. Ma mali je rasturao Bin Ladena, Kosovo, Berišu, Kinkela, Karlu Del Ponte. Političari ga se malo štrecaju, pratim ga već duže vreme. Mnogi ne veruju da on piše tektove koje novine objavljuju pod njegovim imenom i fotografijom. Pogledajte samo na vijipediji šta za njega kažu naši vrhunski umetnici. Ko stoji iza njjega?

Čula sam o njemu sve i svašta. Njegovu novu knjigu je prevela Evropska prevodilačka agencija Alkemist, na engleski jezik, a na arapski Iračanin Bašar AlHadla.
Komunicira sa celim svetom, potreban je

Čarli Čarli | 27/08/2011 11:45

Ništa novo nije rekao. Sedneš i napišeš tekst za 5 minuta, koji će da udari na patriotska osećanja, ne na rodoljubiva, patriotska.. i onda se patriote jave i veličaju nazovi pesnika jer ko zna ko stoji iza njega. Najgore je što će ovakvi ljudi kasnije da nam uđu u kulturni život, pa će svojom nazovi umetnošću da uspostavljaju nebulozna pravila...

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije