U što kraćem roku trebalo bi sveobuhvatno analizirati stanje u pravosuđu i sagledati efekte donetih odluka u okolnostima koje su dramatično pratile događaje tokom reforme. Zatim bi, u skladu sa osnovnim opredeljenjima koja se tiču potrebe za zakonitim i efikasnim radom suda, trebalo iznaći rešenja koja će umanjiti negativne efekte, utvrditi ličnu odgovornost za postojeće stanje i obezbediti stabilnost funkcionisanja čitavog sistema.

Po mom uverenju, ova analiza mora biti pred licem javnosti, uz argumentovanu kritiku, ali i pohvalu dobrih i održivih rešenja. Dobru nameru ovde moraju da pokažu svi društveni činioci, jer problemi s kojima se suočava pravosuđe takve su prirode da će, bez sumnje, vrlo brzo prouzrokovati značajne negativne efekte u funkcionisanju sudske vlasti.

Iz najmanje dva razloga nosioci sudijskih funkcija nipošto ne bi trebalo da ostanu po strani od ovog procesa, pre svega zbog značajnih stručnih resursa, ali i zbog činjenice da svojim glasovima daju mandat članovima Visokog saveta sudstva, organa sudske vlasti koji obezbeđuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Upravo posvećenost ovoj fundamentalnoj obavezi, koju je preuzeo na sebe svaki izabrani član navedenog tela iz redova sudija, sada mora biti preispitana u zakonom predviđenoj proceduri. Jer dostignuća sudija, članova ovog tela, na očuvanju nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija su, u stvari, mera uspešnosti njihovog rada.

Nalazim da preispitivanje rada i razrešenje pojedinih sudija sada nije goruće pitanje, jer se ta kontrola obavlja kroz redovnu delatnost suda. A za sve sudije koje su učinile prekršaje ili nedostojne akte predviđena je procedura po kojoj se razrešavaju funkcije, što potvrđuje i činjenica da je nedavno razrešen sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Verujem da je daleko važniji zadatak da se pravosuđe postavi na zdrave osnove, a tome bi u ovom trenutku, kao neophodna mera, doprinelo uključivanje najuglednijih i najpoštovanijih sudija u Srbiji, nezavisnog autoriteta, u rad Visokog saveta sudstva. Ovim bi se postigla dva važna cilja: 1. Svojim iskustvom i znanjem, oni bi sigurno iznašli najbolja rešenja i umeli da obezbede da se ni na koji način, i od bilo koga, ne utiče na nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. 2. Uz takav personalni sastav Visokog saveta sudstva, realna moć odlučivanja bila bi pomerena ka struci, čime bi bio podignut kvalitet odlučivanja iz nadležnosti ovog za funkcionisanje sudova najvažnijeg organa. A u krajnjoj liniji, tek tada bi ovo telo preuzelo potpunu odgovornost za rad čitavog sudskog sistema, kako je Ustavom i određeno.

Brzo ustanovljenje jasnih i preciznih pravila i procedura za izbor i napredovanje, ali i razrešenje nosilaca sudijskih funkcija, na osnovu kojih će najčestitiji i najobrazovaniji kadrovi moći da budu birani u sudove, a potom, samo na osnovu ostvarenih rezultata i dosegnute dostojnosti i autoriteta, i da napreduju u sudskoj hijerarhiji, vidim kao sledeću neophodnu meru. Nakon toga će, potpuno sam uveren, brzo biti vraćen autoritet i poštovanje građana u sudije i sudove i obezbeđena nepristrasna primena zakona na efikasan, brz i pravedan način.

Odluka Ustavnog suda koja se odnosi na neizabrane sudije je snažan vetar u jedra poštovanju principa zakonitosti i stalnosti sudijske funkcije, čega je, sada je to sasvim jasno, od početka manjkalo u ovoj reformi srpskog pravosuđa.

Smatram izuzetno značajnim etički aspekt navedene odluke Ustavnog suda, i to, kao promovisanje pravde i jedne vrste zadovoljenja za veliku nepravdu, koju su podneli mnogi nosioci pravosudnih funkcija tokom reforme, a na koju su istrajno ukazivala strukovna udruženja sudija i tužilaca poslednjih godina.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu