U jednopartijsko-socijalističkim vremenima živeli smo u mnogim zabludama. Jedna je bila da su ostavke u višestranačkoj demokratiji sasvim uobičajena stvar. Verovali smo da u Japanu ministar saobraćaja izvršava harakiri onda kada voz zakasni nekoliko minuta. A onda se dogodio 11. septembar i tadašnji direktori CIA i FBI niti su podneli ostavke, (Džordž Tenet je tek nekoliko godina kasnije podneo ostavku na mesto direktora CIA) niti su bili smenjeni. I kako onda mi u Srbiji da zamerimo nekom ministru što nije podneo ostavku a trebalo je.

Dakle, pogrešno smo verovali da su ostavke stvar demokratije. Ostavke su u vezi sa moralom, a tim povodom možemo govoriti o unutrašnjoj, logičkoj protivurečnosti demokratije. U demokratiji na vlasti nisu ni najpametniji, ni najčestitiji, ni najmoralniji, već najsnalažljiviji, a to će reći oni za koje su se opredelili i glasali gledaoci „Farme”. Zahvaljujući raznim medijskim manipulacijama i raznim matematičko-koalicionim igrama, na vlasti su oni koji ni po pameti, ni po stručnosti, a najmanje po moralu zaslužuju da budu na tom mestu. Ovo se suštinski ponavlja još od 1789. kada se prvi put otvorila mogućnost da neko novcem kupi sve. I uvek se to opravdava na jedan te isti način: „jeste, demokratija nije idealan sistem, ali je najmanje loš”. I uvek se sa podsmehom gleda na Platonovu ideju da društvom treba da vladaju filozofi. Ali nije Platon mislio na one sa diplomom filozofskog fakulteta, nego na najmoralnije i najpametnije, pa su i on i Aristotel govorili da političarima sitne, obične ljudske mane i slabosti nisu dozvoljene, jer su u njih uprte oči najšire javnosti; oni bi trebalo da predstavljaju moralni uzor običnim ljudima. Aristokratska Britanija to ima u vidu, ona je 1994. ustanovila takozvani Nolanov komitet (po imenu lorda Nolana) za standarde u javnom životu. Drugo je pitanje da li se i koliko to poštuje, ali i dotični lord i ostali britanski aristokrati, Britanci uopšte, osetili su da se pojavljuje jedan novi demokratski problem – najezda nemoralnih, a dovitljivih, bogatih, a beskrupuloznih, spremnih na sve, onih koji to rade u ime demokratije i koji iza sebe imaju pokriće u glasovima gledalaca „Farme”.

Naravno, pitanje ostavki vezuje se i za pitanje korupcije, a korupcija je upravo, kao što i sama reč kaže, kvarenje morala. Stotine knjiga i hiljade ozbiljnih članaka napisano je o korupciji, pa ipak niko još nije odgovorio na sasvim jednostavno pitanje: zbog čega je čovek nemoralan i zao, zbog čega poseže za tuđim, zbog čega je čovek najhalapljivija od svih životinja. Jedni su govorili da je to stvar mentaliteta, drugi da je korupcija pitanje istorijskog nasleđa, treći da je reč o socijalnim uslovima, četvrti da je posredi religijska matrica, peti da je korupcija ekonomsko pitanje, šesti da se politika, odnosno društveni i politički angažman shvataju kao plen, sedmi da je reč o neizgrađenosti pravne regulative i neobučenosti javnih službenika... Španci su korumpiraniji od Šveđana, jer Španci imaju, za razliku od Skandinavaca, tradiciju feudalnog nasleđa, osim toga jedni su katolici, a drugi protestanti... Tako i Srbi, imali su feudalizam, državu koju nikada nisu doživljavali kao svoju, Turke, komunizam, itd. Bilo kako bilo, jedno se nameće kao pitanje: kako da zamerimo jednom srpskom predsedniku opštine – palanke, ako je za sebe i svoju porodicu uzeo nekakav plen i ne pada mu na pamet da podnese ostavku, kada je to isto, ili možda još i gore uradio i Pol Volfovic, direktor Svetske banke, odnosno Žak Širak, predsednik Francuske Republike. kako da zamerimo jednom srpskom činovničiću što za sebe grabi nezasluženo, kada je on samo danas i više nikada tu gde se nalazi i kada plen treba što čvršće stegnuti. I tu je taj problem aristokratije i demokratije, tradicije i skorejevićstva, odnosno toga da se u Srbiji svako malo događaju revolucije i propadaju imperije i sve kreće ispočetka. Taman otac reši da sina iškoluje i kupi mu biblioteku, kad naiđe neka kataklizma i sve krene ispočetka – sin da ponovo grabi svoj plen. I ko će tu onda da se bavi moralom i ostavkama?

Onaj koji bude čitao ove redove, uopšte neće na kraju biti pametniji, nego što je bio pre, ali moći će da kaže samo jedno: „tražili ste demokratiju, eto vam je”. A u demokratiji ne vladaju filozofi nego trgovci, oni koje je još Isus isterao iz hrama, zato što nisu stajali baš najbolje sa moralom. Od njih vi očekujete jedan, pre svega, moralni čin – ostavku?

Naučni savetnik, direktor Instituta za uporedno pravo iz Beograda