Шта да се ради
Србија друштвених тензија - Бора Кузмановић(2)
Жар запретан са мало пепела
Ако су некада политичке елите свађале народе, сада се може рећи да су нове елите донекле ограничене расположењем народа
Када је реч о Србији, значајан пад етничке дистанце је забележен после промене политичког режима. Од тада се извесно време јављају цикцак кретања, али истраживања од 2004, генерално узев, бележе поновни раст дистанце. У Босни и Херцеговини од 2002. до 2009. порасла је међусобна дистанца три конститутивна народа и сва три према Ромима. Чак и у Црној Гори, држави чија је политичка власт јавно градила своју позицију на идеји о националној толеранцији и некој врсти покајања, долази до пораста етничке дистанце од прве половине 2000. до 2007. године (када је последњи пут изведено велико истраживање у овој области), и то не само према нацијама које живе на том простору него и према другима (нпр. Американцима и Русима). Појава политичких руководстава која се на простору бивше Југославије оцењује као умерена такође није битно утицала, бар до сада, на смањивање етничке дистанце. Ако су некада политичке елите свађале народе, сада се може рећи да су нове елите донекле ограничене расположењем народа, па и екстремних националистичких група. Понекад смо сведоци појаве да тзв. умерењаци држе говоре у којима се на неки начин извињавају и „подилазе” екстремним групама. Парадоксално је што већина у свим нацијама на Балкану показује позитиван став према европским интеграцијама, а истовремено и недовољну спремност на блиске односе са својим суседима и суграђанима другачијег националног идентитета. Чак је и у Словенији од 1999.до 2002. године, пред улазак у Европску унију, повећана етничка дистанца. У сваком случају, припадници мањинских група су се након уласка Словеније у ЕУ претежно жалили на то да је повећана нетолерантност према њима, евентуално и да је остала иста (само 13 одсто је тврдило да је смањена). Истраживања и на другим просторима некадашње заједничке државе показују да се етничка дистанца или слабо смањује или одржава на прилично високом нивоу.
Очигледно је да политичке елите у државама које су настале на рушевинама бивше Југославије бар до сада нису успеле, или можда нису довољно ни хтеле (а можда и неко јачи још није сигуран да ли то хоће?) да пронађу и учврсте систем вредности и циљева који довољно надилази створене националне тензије. Зато о тим тензијама можемо говорити као о жару који је прекривен танким слојем пепела. Ако се ништа ни добро ни лоше не предузима, тај жар ће се и сам од себе гасити, додуше врло споро. Али друштвени ветрови доста лако скидају пепео и разгоревају запретани жар. Поучан је пример Новог Пазара, где чак и „божји угодници” покушавају и успевају (што, ако имамо у виду побројане чињенице, и није тешко) да разгоре ватру националних тензија.
*Професор социјалне психологије на Филозофском факултету у Београду
Последњи коментари
Demokratija je pluralizam elita. Kao većinski narod moramo da uvažimo potrebu da i svi drugi koji žive sa nama imaju svoje elite sa kojima se možemo dogovoriti. Zajednički život je pre svega praktična ekonomska kategorija i podleže dogovoru. "Etničko približavanje" ako izuzmemo Romea i Juliju, posledica je dogovora vladajućih elita. Ako želimo da nam neko bude komšija bliži od familije, moramo i mu njemu biti njegov san o dobrom komšiji. Amerikanci podučavaju svoje ljude rečima "vodi računa da i ti budeš nečija Amerika". San o Americi bio bi još bolji izraz. To neće doći spontano. Elite u tome imaju svoju ulogu koju moraju da odigraju, kao što moraju da se viđaju i da diplomatski uvaže i predrasude i strahove drugih. Za Srbe i u vlastitoj porodici važi otuđenje - što ja volim da su drugi pažljivi prema meni, a da ja ne moram da budem pažljiv prema drugima. To neće moći. Psihologija dece jedinčića nije najbolje rešenje. Ukratko običan čovek retko mrzi, ali je često otuđen i zanemaren.
Bez obzira na sveobuhvatnost istrazivanja, mislim da se u tekstu lako prelazi preko nekih bitnih stvari i brkaju posledice i uzroci. Naravno da postoji distanca medju etnickim grupama u svim navedenim drzavama, ali ne treba zaboraviti da je u Srbiji ta etnicka distanca indukovana ne samo izjavama politicara, nego i izjavama crkvenih velikodostojnika,javnih licnosti, akademika,knjizevnika i drugih cije izjave su pompezno preuzimane po medijima i preuvelicavane. Dakle ono sto se desavalo u Srbiji i Hrvatskoj 90-ih godina imalo je sigurno odjeka i na susedne zemlje jer one nisu u vasioni vec tu u blizini. Medjutim,zaboravlja se da je etnicka distanca podsticana izvana poput kletvi Amfilohija i s tim u vezi izjave lidera satelitskih stranaka u tom pravcu.Upravo je poslednji primer ocajanje sto ta distanca nije veca, vec naprotiv postoji sve veca distanca prema toj velikosrpskoj politici.Isto imamo i u Bosni. Upravo je politika Dodika podsticana iz Beograda dovela do stanja kao u 90-im.