Упознали смо се на мом тадашњем послу. Он је шест година старији од мене. У почетку смо се дружили да бисмо недуго затим почели нашу везу. У почетку је све било дивно, проводили смо сваки дан заједно. Ишли смо на море, упознао је моје родитеље као и ја његове. Након неких годину дана затруднела сам. Тада сам имала 21 годину. Хтела сам да абортирам. Он није био за то и рекао ми је да радим шта хоћу, али да би он јако волео да родим. У децембру 2006. смо отишли код његових у Црну Гору. Тамо смо се и венчали и тамо сам се и породила. У августу 2007. смо се вратили у Београд. О сину сам само ја водила рачуна.

Након месец-два од нашег враћања у Београд почели смо са препиркама. Он је радио трећу смену у пекари, а дању би само спавао и тако смо се удаљавали једно од другог. Једина утеха ми је тада био мој син. У новембру 2007. смо се јако посвађали. Говорили смо многе ружне речи једно другом. Говорио је да су за све ружне ствари које нам се дешавају криви моји родитељи. У једном тренутку је рекао ,,сер... ти се на мајчин гроб’’. Повређена тиме одговорила сам му да ја ,,сер... све његово”. Устао је са двоседа пришао ми и ударио прво песницом у главу а затим више није гледао где ће да ме удари. То је трајало неких пет минута. Син је за то време спавао у својој соби. Ја сам била у шоку. Осећала сам се тако јадно. Касније је дошао у кревет и извињавао се. Плакала сам, а он ме је тешио.

Не сећам се зашто ме је други пут истукао, али се сећам да сам покушала да му вратим. Почела сам да га штипам, гребем, ударам... Шутнула сам га у слабину, али он је тада још више подивљао. Сећам се да ми јераскрварио нос и усну, а на оку сам имала велики модри подлив. Моје сам слагала да сам се оклизнула и ударила у кревет. Након тога је почео да ме бије све учесталије и све агресивније. Једном сам ишла у претходни стан да узмем неке филмове који су тамо остали. Задржала сам се око сат времена. Када сам се вратила, он је попуњавао тикет за кладионицу. Погледао је на сат и почео је да ме испитује где сам била и шта сам радила. Лепо сам му објаснила где сам била, а он је почео да ме вређа, рекао ми је да сам ,,курветина”, ,,фуксетина”. Гађао меје конзервом од пива, бацио на под па ме шутирао и газио. Поново сам била сва модра. И онда је насиље почело бар два пута недељно. Први пут кад нисам могла да поднесем малтретирања и иживљавања звала сам моје. Спаковала сам своје и дететове ствари. Он је молио да не идем, да ће се променити, да ме више неће пипнути. Ипак сам отишла. После неколико дана његових молби, обећања и долажења пристала сам да се вратим;највише због материјалне сигурности, али тада су још постојале и емоције.

Све је било у реду неких месец-два, а онда је агонија почела испочетка, само овога пута много горе. Тукао ме је за сваку глупост, све му је сметало. Било је и дана када је био добар, нежан, пажљив, и тако укруг. Почео је да ме избацује из куће, стављао ми је нож под грло, обувао патике па ме тако обувен шутирао у главу. Летос сам по врућини морала да носим дуге рукаве јер сам била сва у модрицама. Почео је све више да пије. Касније сам сазнала да се и коцка и игра покер апаратима. У кућу су нам долазили неки његови другови који нису били ништа бољи од њега. Седели су тако целу ноћ и пили. За синовљев рођендан се толико напио да је избацио моју фамилију из куће, а на мене физички насрнуо. Позвала сам полицију. Када су дошли он их је прво вређао а затим и на њих насрнуо. Одвели су га у полицију где је преноћио. Ни то га није опаметило.

У октобру сам се запослила како би нам се финансијска ситуација поправила. Он је десет дана после тога остао без посла. Дала сам му 120 евра да плати кирију. После неколико дана од газде сам сазнала да му уопште те паре није дао. Прокоцкао их је. Тражила сам објашњење, он је ћутао док нисам успавала дете. Онда се обуо и питао ме је какво је то моје понашање. Избацио ме је из куће. Кад ми је дозволио да се вратим почео је да ме бије песницама и ногама по глави.Шутирао ме је толико да сам мислила да ће ме убити на месту. Узео ми је мобилни телефон да не бих звала полицију. Називао ме је ,,олошем”, ,,курвом”. Након три дана хтео је да спава самном, ја сам га одбила. Тада није хтео да чува сина него се спремао да иде у град. Мени је рекао, пошто сам морала да идем на посао, да ако не могу да га чувам да ће га дати у дом. Тада сам спремила дететове ствари и заувек изашла из те куће.

* Изјава жене смештене у ,,Сигурну кућу” у Београду