Аеродромско разголићавање

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 8.  јануара  –  Председник Обама је прихватио личну одговорност за пропусте свих служби – од ЦИА до Стејт департмента – које су довеле до тога да је један оперативац Ал Каиде умало срушио авион са близу 300 путника и посадом 25. децембра изнад Детроита. Досије о серији онога што је морало да буде учињено, а није, у скраћеној верзији је стављен на увид јавности, а председник је у исто време издао серију наредби да се закрпе рупе у систему за рано откривање „опасних људи” и појачају аеродромске контроле.

Међу најчешће помињаним – и последњих дана највише дискутованим – мерама јесте и масовна употреба „телесних скенера” у ваздушним лукама као мера да се спречи уношење експлозива у авионе. За ово, као и друга технолошка унапређења безбедносних контрола, биће потрошена милијарда долара.

Полазиште је уверење да би 23-годишњи Нигеријац који је 80 грама прашкастог експлозива прошверцовао зашивеног у гаће, а потом га неуспешно активирао убризгавањем киселине, био откривен да је на на аеродрому у Амстердаму прошао кроз једну од тих машина, које тамо постоје, али нису коришћене за контролу путника чије је одредиште Америка.

„Телесни скенери” нису иначе новост: у употреби су још од октобра 2008. У Америци их је инсталирано само 40 на 19 аеродрома, док цео систем овдашњег цивилног ваздухопловства има више од 2.000 линија за преглед путника. Још од момента када је предочено како раде, предмет су великих полемика, у којима организације за заштиту људских права тврде да је реч о великом атаку на приватност. Експерти, са друге стране, тврде да су неефикасни, те да је реч о непотребном бацању пара.

Спорно је то што „телесно скенирање” представља у ствари „дигитално разголићавање”. Радио-таласи скенера пролазе кроз одећу, а на екрану приказују детаљне контуре тела, укључујући ту све облине и гениталије, како би се открило евентуално присуство сумњивих предмета које не региструју уобичајени детектори за метал, попут прашкастих или течних експлозива.

Слике које виде аеродромски контролори нису баш као оне са дуплерица „Плејбоја”, али су ипак довољно детаљне да откривају интиму. Некима то, како показују овдашње ТВ анкете, нимало не смета, док други никако не пристају на „дигитално свлачење”.

Званично се тврди да ове машине немају могућност да слике скенираних тела штампају, складиште или прослеђују, као и да су неупотребљиве за било шта друго осим за безбедносну контролу. Али на сајту једне организације за заштиту људских права (www.prisonplanet.com) убедљиво је показано како се од „негатива” са аеродромског боди скенера, на којем су само телесне контуре једне младе жене, уз помоћ „фотошопа” зачас добију детаљне фотографије високе резолуције – на којима се све види.

Експерти указују да ове машине нису баш поуздане у откривању материјала мале густине, праха, пластике, течности – управо оне врсте коју је употребио у млади терориста Ал Каиде. А сем тога, знајући да постоји могућност да буду на овај начин прегледани, они ће пронаћи нове начине да остваре свој наум. Или неке старе: „боди скенери” не откривају предмете скривене у телесним шупљинама, што је, како се може видети и у вашингтонском Музеју шпијунаже, трик често коришћен за кријумчарење микрофилмованих докумената.

Да то може да буде успешно, прошлог лета је уверљиво потврдио терориста Абдула Асијери, који је сакривши експлозив са детонатором у ректуму успео да прође две аеродромске контроле и да своју „аналну” бомбу активира у присуству мете, саудијског принца Мохамеда бин Најефа, који је само неким чудом преживео атентат. Упркос томе, то је, као, уосталом, и неуспела диверзија изнад Детроита, била још једна победа Ал Каиде.

На бриге да би телесно скенирање, које траје око минут, због радијације могло да буде опасно по здравље, одговара се да такве опасности нема и да је са тог аспекта све безбедно. А што се нарушавања приватности тиче, поручује се да је сликање ипак мање интимно од пипања. Они који одбију да стану испред „телесног скенера” мораће, наиме, да прођу кроз детаљан физички преглед који се обавља рукама (у танким рукавицама).

Обамина администрација је већ затражила од других држава да и оне уведу телесно скенирање за путнике из Америке. Поред Амстердама, то ће бити урађено и у Лондону и Риму, мада се преноси да су чланице ЕУ око овога прилично подељене.

Главна порука свих који оспоравају широку примену „аеродромског свлачења” (подсећајући при томе и на фијаско „пуфера”, машина за откривање трагове експлозива) јесте да безбедносни пропусти нису на аеродромима, који су последња линија одбране, него у обавештајним службама. Тероризам се, поручују, не може зауставити, може се само предупређивати.