Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 9. јула – „Обострано срећан крај”, главна је оцена досад невиђеном брзином окончаног најнеобичнијег случаја шпијунаже у америчкој историји: експресног стављања тачке на аферу са 10 ухапшених руских обавештајаца који ни у једном моменту нису оптужени за шпијунажу.

Федерални суд на Менхетну их је додуше осудио на по 12 дана затвора – тачно онолико колико су провели иза америчких решетака, пре него што су се изјаснили да су криви за кривично дело нерегистрованог заступања страних клијената и потписали да прихватају депортацију у Русију, као и обећање да се овде више неће вратити, осим уз дозволу јавног тужиоца. На крају су се, у корист америчке државе, одрекли и све своје имовине, укључујући ту и куће које су покуповали.

Необичност овог случаја је и у томе што ниједан од шпијуна који су обухваћени овом велико трампом „ваших за наше” није Американац: из руских затвора су пуштени због шпијунирања за Запад на вишегодишње казне осуђени руски држављани. У овде похватаној групи једна жена, Вики Пелез, није међутим Рускиња, већ у Перуу рођена натурализована Американка, која је ипак отпутовала у Москву, где јој је обећана доживотна месечна „стипендија” од 2.000 долара месечно, уз визе за њено двоје деце.

Договор о затварању овог досијеа је, како се износи, постигнут на високом политичком нивоу: са америчке стране преговарач је био Леон Панета, директор ЦИА, а са руске Михаил Фратков, директор СВР, главне руске обавештајне агенције.

Обама није овим поводом телефоном разговарао са Медведевом, али је „све време био у току” и споразум лично одобрио.

У питању су очигледно били шири политички разлози: да се остане на колосеку „ресетованих” политичких односа. За чињеницу да је афера избила само два дана после „хамбургер самита”, када су Обама и Медведев у једном „народском” ресторану жвакали овдашњу верзију пљескавица, објашњење је да је у питању „чиста подударност”. Један неименовани функционер је, пак, „Вашингтон посту” предочио и да се у Белој кући на цео случај гледа као на „остатак старе Русије”.

Рам Емануел, шеф Обаминог кабинета, нагласио је међутим да ова епизода показује да је Америка „опрезна” иако се односи са Русијом поправљају. По њему, хапшењем је послат „јасан сигнал”, не само Москви, него и другима које би да покушају нешто слично.

На све је брзо стављена тачка и зато што у Вашингтону није виђена „значајна безбедносна корист” од даљег боравка у затвору проваљене групе коју је Еф-Би-Ај пратио безмало 10 година и која није успела да својој централи пошаље било какву америчку тајну.

Јуче, када је било сасвим очигледно да ће бити сви депортовани, један њујоршки таблоид је у свом поподневном издању целом заплету дао ведрију страну: на насловној страни је објавио обнажену фотографију најпривлачније шпијунке из ове групе, Ане Чепмен, са потписом: „Можемо ли да задржимо њу?”

М. Мишић