Африка диже одбрану

Катаклизмична процена Кристин Лагард да је „свет на опасној раскрсници, а еврозона у центру глобалне олује”, оставила је крајем децембра њене афричке домаћине равнодушним.

„Еврозона је у центру глобалне кризе: ако је хитно не зауздамо, последице ће осетити све земље света, без изузетка”, упозорила је извршна директорка Међународног монетарног фонда посланицима државног парламента у Нијамеју, главном граду пустињског Нигера, једног од водећих светских извозника уранијума, који је у 2011. години забележио привредни раст од 7,4 одсто.

Нигер, ослонац француске електроенергетике, одскора је у жижи пажње и других купаца уранијума, на пример Индије и Кине, које у 2012. години очекују привредни раст од око седам односно 8,5 одсто.

Привредне невоље Европе (очекивани привредни раст у 2012. око 0,4 одсто) не остављају велики утисак на режим председника Махамадауа Исуфуа, који је јесенас – пред очима запрепашћеног Запада, пружио азил Саадију Гадафију, сину брутално убијеног бившег либијског лидера.

Африка од почетка миленијума, а посебно након глобалне финансијске кризе 2008. године, другачије бира своје пословне партнере. Континент који 37 одсто извоза још усмерава на тржиште ЕУ, са великом пажњом прати упињање Брисела да смисли план за намиривања плиме дужничких обавеза од 2012. па надаље.

За почетак, што се наплате државних обвезница тиче, Африка је ту опуштена следећих пет година. Наиме, прве обвезнице шест афричких држава које су ушле у овај бизнис стижу на наплату тек 2017. године. У међувремену, Африка (више од милијарду становника) у 2012. години може се надати привредном расту од 5,8 одсто. У ствари, то је једини регион света у развоју који у 2012. години очекује већи привредни раст од лањског (пет одсто у 2011)

Тајна овог замајца лежи углавном у чињеници, да енергетски потенцијал, хидропотенцијал и агропотенцијал Африке не престаје да распаљује машту глобалних инвеститора. Колико нафте лежи неоткривено дуж обале источне Африке? Какве су резерве уранијума Сомалије? Који је пољопривредни потенцијал Нигерије? Има ли фосфата у Западној Сахари?

Чије ће жито убудуће куповати Магреб у превирању? Када времешни лидер Зимбабева Роберт Мугабе напусти политичку сцену, ко ће преузети контролу над експлоатацијом дијаманата дуж границе са Мозамбиком? Какве потрошачке навике се могу усадити набујалој средњој класи Африке која би 2015. године требало да има 300 милиона људи?

Африка је данас важна на мапи будућности глобалних стратега са озбиљним новцем.

У међувремену, пословно понашање нарастајућих економских сила југа према Црном континенту (од почетка миленијума, а посебно након 2008. године) годи већини афричких престоница. Удар глобалне финансијске кризе средином прошле деценије Африка је углавном издржала захваљујући пословним апетитима квартета БРИК у коме су Бразил, Русија, Индија и Кина (али и због своје слабе повезаности са финансијским тржиштима Запада).

Афрички извоз на тржиште споменутог квартета у 2009. години вредео је 114 милијарди долара – четири пута више него почетком миленијума, наводи Доналд Каберука, председник Афричке банке за развој (АДБ). Тржиште БРИК-а гутало је 2000. године 21,7 одсто афричког извоза, а данас 32,4 одсто.

АДБ процењује да пад привредног раста од један одсто у земљама чланицама ОЕЦД-а изазива пад привредног раста у Африци од 0,5 одсто и умањивање извозних прихода Црног континента од 10 одсто. Упркос очигледним недаћама финансијски урушеног Запада и најава успоравања привредног развоја БРИК-а, Африка уочава нове просторе за инвестиције – код куће, али и на теренима који су јој до јуче били неприступачни (на пример, тржиште некретнина у Лондону).

Трговинска размена унутар Африке, посебно на крајњем југу и истоку Црног континента, порасла је од 48 милијарди долара 2005. године на 78 милијарди долара 2009. Од Еритреје до Танзаније и Руанде, државе источне Африке данас међу собом остварују већи трговински промет него са остатком света, и озбиљно најављују стварање економске уније у региону (са заједничком валутом) и излазак на нова тржишта.

„Лале, руже и каранфиле данас више извозимо у Катар него у Холандију”, наводи Удружење произвођача резаног цвећа у Кенији.

Са тапијом богатих стратешких ресурса и новом генерацијом домаћих стручњака, Африка мења привредно-политички тон према спољном свету. Афрички петроџин Ангола понудила је крајем 2011. године издашну финансијску помоћ свом некадашњем вишевековном колонијалном управнику Португалији. Понуда није политичка провокација: Ангола у 2012. години очекује привредни раст од плус 12 одсто, а Португалија минус 2,8 одсто.

Водећи купци замбијског бакра, па чак и најважнија муштерија Кина, мораће убудуће да поштују овдашња правила игре ако желе редовне испоруке сировине, упозорио је недавно замбијски председник Мајкл Сата.

Свет измењен кризом данас има посла са Африком без комплекса.