Када је сазнао да је у Београду против њега покренута истрага за ратни злочин, Ејуп Ганић, ратни члан Председништва БиХ рекао је: „То је смешно. Србија је земља која фабрикује лажи”. Сада у затвору у Лондону чека одлуку о изручењу Србији или БиХ.

Суд у Вестминстеру није прихватио да, за кауцију од 200.000 фунти и уз одузимање пасоша, дозволи Ганићу да се, у наставку поступка за екстрадицију, брани са слободе. Његова кћерка Емина саопштила је да Ганић чак није ни присуствовао рочишту, јер су затворски стражари, због сличности страних имена, грешком пред судије довели сасвим другу особу. Због тога су Ганићеви правни саветници најавили жалбу на одлуку о одбијању кауције.

Суму од 200.000 фунти за кауцију обезбедила је Санела Џенкинс екс Ћатић, Босанка удата за богатог енглеског банкара, са адресама у Лондону и Малибуу, позната и по томе што звезде светског џет-сета приватним авионом доводи у родно Сарајево на ћевапе. Ова утицајна дама налази се међу првих 50 најпожељнијих званица на лондонским друштвеним збивањима, уз Тонија Блера и Пола Мекартнија, а њени пријатељи су и Роберто Кавали, Стинг, Синди Крафорд и Џорџ Клуни.

„Дејли телеграф” пише да је Ганићево хапшење обновило захтеве за промену закона за који је чак и бивши британски премијер Маргарет Тачер, иначе блиска пријатељица Ејупа Ганића, рекла да представља опасан преседан за стране државнике који долазе у Лондон.

Ејуп Ганић тврди да има алиби за 2. мај 1992. године, дан када је почео напад на колону ЈНА која се повлачила сарајевском Добровољачком улицом, када је убијено 42 људи, 73 рањено, а 215 заробљено. Тог дана је, како је Ганић рекао у интервјуу „Дневном авазу” отет Алија Изетбеговић, председник БиХ, а он је био у тиму за спасавање.

У Републици Српској за Ганића тврде да је био не само организатор напада на колону ЈНА која се, после потписаног споразума, мирно повлачила из Сарајева, већ и готово идентичног злочина у Тузли, да је отварао логоре за Србе и доводио муџахедине у Босну. Званичници и аналитичари у Сарајеву оцењују да хапшење Ганића показује „силеџијски однос Србије према БиХ”, да је реч о човеку познатом по благонаклоности према Србији и заговарају тезу да би му требало судити у престоници Босне, како и предвиђа недавно склопљени споразум. Због чега тужилаштво и суд у Сарајеву скоро 18 година нису учинили ништа да се случај „Добровољачка” расветли, нису објаснили, иако се и босански министар правде сагласио да би случај требало брже процесуирати.

Ејуп Ганић, академик и професор Машинског факултета у Сарајеву, рођен је 1946. године у Себечеву код Новог Пазара. Докторирао је на Технолошком институту у Бостону, САД.

Радио је као самостални истраживач у Институту за хемију, технологију и металургију у Београду и као асистент истраживач на институтима у САД и у Русији. Обављао је дужности члана Председништва БиХ, председника Федерације БиХ, руководиоца комисије ФБиХ у арбитражном поступку за Брчко.

Живи и ради у Сарајеву.

Доротеа Чарнић