Inspirisan međunarodnim auditorijumom, predsednik Venecuele uspeo je da razvedri tmurnu klimu u Kopenhagenu – nasmejali su se čak i oni koji spadaju u njegove protivnike. „Bogati se sele na drugu planetu”, zaključio je Ugo Čaves, pošto je kapitalizam prethodno uništio klimu na Zemlji. Majstoru u retoričkoj akrobatici, koji govore improvizuje na licu mesta, nije čak zamereno ni to što je po običaju prekoračio dozvoljeno vreme. U Americi je stekao popularnost kada je svojevremeno rekao da govornica Ujedinjenih nacija smrdi na sumpor, jer je sa nje upravo bio sišao tadašnji predsednik SAD Džordž Buš. Baraka Obamu Čaves još nije nazvao đavolom, ali se na globalnom skandinavskom samitu ustremio na njegovu Nobelovu medalju koju je „primio istog dana kada je u Avganistan poslao 30.000 vojnika da ubijaju nevino stanovništvo”.

Najviše je, ipak, grmeo protiv „utvare koja lebdi nad Kopenhagenom”. Toj fantazmi ime je kapitalizam. Ovaj sistem ugrožava život na Zemlji. Da je klima banka već bi je brže-bolje spasli, rekao je, aludirajući na milijarde koje su utrošene za oporavak Volstrita.

Sličnim tonom govorio je i Evo Morales, predsednik Bolivije. Pred novinarima je tražio da se osnuje međunarodni sud za klimatsku pravdu, pred kojim bi odgovarale zemlje koje emituju suviše otrova u atmosferu. Pravosuđem bi se predupredio klimatski holokaust u Africi.

Brazil je u Skandinaviju, gde je pre mesec dana osvojio pravo da postane domaćin Olimpijade 2016, poslao najbrojniju delegaciju od 600 članova. Oni svakodnevno animiraju novinarsku silu iz celog sveta. Iznose se na videlo mnoge matematičke jednačine.

Jedna od njih je i ova: ako bi se za osamdeset odsto usporilo krčenje amazonske džungle, to bi u roku od jedne decenije za 60 milijardi tona umanjilo emisiju ugljen-dioksida, što je sto puta veća količina od one koju svake godine izbacuje jedna Španija. Ali u Brazilu je izračunato da bi to koštalo oko 60 milijardi dolara. Međunarodna zajednica morala bi da obezbedi bar polovinu te sume ako želi da spase planetu.

Aplauzom je pozdravljen i Eduardo Braga, guverner Amazonije, koji zajedno sa Nikolasom Sternom, nekadašnjim glavnim ekonomistom Svetske banke i autorom izveštaja o ceni klimatskih promena Nikolasom Sternom, apeluje za spas Amazonije. On traži da „vrednost neodsečenog stabla bude veća od posečenog debla”. To se može postići samo ukoliko na Amazoniju padne pljusak dolara iz bogatih zemalja. Jer, za jednu amazonsku porodicu važnije je da nahrani svoju decu, nego da očuva svako amazonsko drvo. Ako se pare ne obezbede i klimatski dug ne otplati, saglašavaju se predsednici i eksperti iz amazonskih zemalja, i nestanu pluća sveta, ostaje samo da se preselimo na neku drugu planetu. A to je suviše skupo i za najbogatije.