Случај седамнаестогодишњег младића из градића Елирија у Охају, који је пре нешто више од годину дана, под утицајем зависности од видео игре „хало 3”, убио мајку и тешко ранио оца, узбудио је Америку због далекосежних импликација. Окружни судија Џејмс Берџ управо је Данијела Петрика прогласио кривим за убиство и покушај убиства родитеља, мада је констатовао да је опседнутост видео игрицом у којој играчи упуцавају туђинце„могла да искриви његов осећај за реалност”. Ипак судија је пола часа образлагао своју пресуду (по којој ће младић провести најмање 23 године у затвору, а могао би бити осуђен и на доживотну робију) жалећи што га недостатак законских одредби спречава да младића прогласи неурачунљивим што би га квалификовало за знатно блажу казну. Ова необична прича са трагичним епилогом, почела је доста наивно када се у септембру претпрошле године, тада шеснаестогодишњи Данијел искрао кроз прозор спаваће собе да би упркос очевој забрани купио видео игрицу „хало 3”. Када се вратио кући, родитељи су мује одузели. Отац Марк, по занимању свештеник у оближњој цркви Божија скупштина новог живота, ставио је игрицу у сеф где је стајао закључан и породични пиштољ. После само месец дана 20. октобра 2007, Данијел је пронашао кључ, из сефа извадио пиштољ и игрицу, отишао до својих родитеља у дневну собу рекавши им да „затворе очи” јер ће им приредити изненађење.

Очекивао сам да ми се догоди нешто пријатно, рекао је свештеник Марк Петрик на суђењу. Данијел је међутим испалио четири хица у лице, главу и груди мајке (2), и пуцао у оца. Када су чувши пуцње у суседству у кућу ушли Данијелова сестра и зет, младић је покушавао да пиштољ стави у руке оцу, како би се створио утисак да је свештеник убио своју жену па потом починио самоубиство. Данијел је, док јесестра звала полицију, побегао поневши са собом игрицу. Полиција га је лако пронашла у породичном аутомобилу, где се сакрио.

На суђењу које је трајало месец дана продефиловало је много сведока. Данијелов друг Џонсон открио је да су њих двојица викендом по осамнаест сати проводили играјући се виртуелних убистава туђинаца после чега би ови поново васкрсавали, описујући у детаље правила „хало 3”. Отац Марк је плачући на клупи за сведоке, рекао да је породица опростила Данијелу, и да би волела да га види на слободи, како би сви заједно залечили ране. Марк(45) је после рањавања лежао у критичном стању у оближњој болници, али се успешно опоравио. Посетивши сина у затвору, овај му је рекао да му је „јако жао што је мајка мртва” и да му је „ драго што је отац преживео”. Данијел међутим није показивао емоције док је трајало суђење, а када је приказиван снимак тела његове мајке са аутопсије гледао је нетремице у своје руке читавих двадесетак минута.

После још једног психијатријског прегледа, Данијелу Петрику ће се за два месеца одмерити казна која по овдашњим законима, не може бити краћа од 23 године. „ Патолошка зависност од видео игрица” могла би у Америци да буде увршћена у дијагностичку класификацију болести тек 2012. године, после чега би се донеле и одредбе о судској процедури и третману пацијената. Истраживања која су од 2007. рађена на Станфорд универзитету указују да око 8,5 одсто младих Американаца, који играју видео игрице, могу да се класификују као „патолошки зависници”.

Данијел Петрик је трећа генерација рођених Американаца, и не зна се одакле су дошли његови прадедови, изјавио је судски репортер локалног листа „Плејн дилер”, Мајкл Санђакомо, који је овај необични случај пратио од почетка.