Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 17. јуна – Два најбогатија Американца Бил Гејтс и Ворен Бафет позвала су своје колеге милијардере да друштву врате добар део онога што им је омогућило да стекну – да док су живи, или после одласка са овог света, у добротворне сврхе поклоне бар половину свог богатства.

Ово је на видело изашло у „причи са насловне стране” магазина „Форчн” („Богатство), која објашњава генезу ове идеје, која се претвара у кампању. Почело је серијом интимних вечера (прва је одржана у мају прошле године), на којима су Гејтс, Бафет, Дејвид Рокфелер (95-годишњи унук Џона Рокфелера, оснивача династије чије име је и данас метафора за велико богатство), Џорџ Сорос, Тед Тарнер, Опра Винфри и још неки размењивали идеје о томе како да унапреде стање филантропије у Америци, која није у кризи, али јесте у извесној стагнацији.

Реч је о нечему што је традиција међу америчким тајкунима (реч „тајкун” овде има значење „богат индустријалац”, односно моћан човек у неком бизнису или индустрији), коју су установиле породице Рокфелер и Карнеги (чији први милиони нису били баш „чисти”). Као мото филантропије узимају се баш речи Ендруа Карнегија: „Човек који умре богат, умре осрамоћен”. (Карнеги – 1835–1919 – био је један од најбогатијих људи свих времена: поседовао је око 300 милијарди у данашњим доларима.)

Гејтс и Бафет, који су на другом и трећем месту „Форбсове” листе најбогатијих људи света (први је Мексиканац Карлос Салинас), сматрају да би 600 милијарди долара, што је половина оног што поседује 400 најбогатијих Американаца евидентираних на поменутом списку познатог магазина који прати успоне и падове глобалних тајкуна (на тој листи је једне године био и Мирослав Мишковић), решило неке важне социјалне проблеме, не само Америке.

Желе, такође, да такво понашање „постане стандард који ће се претворити у норму”. Од колега по богатству зато очекују да потпишу „завет давања”, који није правно обавезујући, али морално јесте – и да то објаве. „Био би успех ако бисмо за две до три године на списку имали знатан број милијардера”, изјавила је Мелинда Гејтс, кооснивач супружничке „Фондације Бил и Мелинда Гејтс”, која је највећа на свету.

Ворен Бафет (79), чије се богатство процењује на 47 милијарди, још 2006. је објавио да ће чак 99 одсто своје имовине, углавном у акцијама његове компаније, поделити међу пет добротворних организација, а највише баш оној Била Гејтса и његове супруге. „Бити сувише богат је терет, јер на крају оно што имате има вас”, објаснио је својевремено своју филозофију.

Хладније анализе које су се овим поводом већ појавиле сугеришу да ће циљ од 600 милијарди бити тешко достићи. Прошле године, у добротворне сврхе, као донације које даваоцима умањују пореске обавезе, овде је дато укупно 303,75 милијарди долара, што је мање у односу на 315 милијарди из 2008 – која је опет у овом погледу била неуспешнија од 2007.

Ово, међутим, нису само паре милијардера – највише је било прилога од пет, 10 или 50 долара. Према „Форбсу”, само 14 од 793 светска милијардера у добротворне сврхе лане је приложило милијарду или више, а у укупној своти то је само један одсто њиховог богатства.

Само 17 од 400 америчких милијардера је на „Форбсовој” листи 50 најдарежљивијих: у 2009. они су укупно дали 4,1 милијарду. Ваља, међутим, имати у виду да многи дају и анонимно, или завештавају.

Међу првима који су пригрлили Гејтсову и Бафетову идеју је и медијски тајкун Мајкл Блумберг, градоначелник Њујорка, који је прошле године у добротворне сврхе дао 254 милиона, распоредивши их на 1.400 непрофитних организација.

У „Форбсовој” анкети међу неким америчким тајкунима (не баш познатим у свету) реакције су биле шаролике. „Још сам сувише млад да бих почео да поклањам, желим да причекам”, изјавио је Џон Катсиматидис, који је своје милијарде стекао у пословима са нафтом, некретнинама и супермаркетима. „Сви ми имамо моралну обавезу да нешто вратимо”, вели пак његов колега Леон Куоперман. Марк Курбан, први човек компаније „Броадкаст ком”, сматра пак да „свако мора да одлучи шта је најбоље за њега”. А најведрији у том погледу био је чувени предузимач Доналд Трамп: „Уживао сам док сам правио паре и на крају ћу морати да доста и дам”.

Све у свему, остаје да се види у коликој мери ће, како је то формулисао „Форбс” – „ривалство у величини јахти прерасти у ривалство у милосрдним подухватима”.

Милан Мишић