Гарант више од 1.000 милијарди долара дуга држава чланица еврозоне, амерички финансијски сектор има животни интерес да спречи банкарски банкрот са ове стране Атлантика. Борба са европском дужничком кризом у Бриселу, Франкфурту и на Волстриту попримила је у другој половини ове године нове појавне облике.

Тако се, на пример, ове седмице плими бивших посленика водећих америчких банака на кључним местима у Европи (Марио Драги, Марио Монти, Лукас Пападимос...) прикључио се и нови шпански министар економије Луис де Гиндос (51). Из богате радне биографији Де Гвиндоса један „детаљ” упадљиво су пренеле све светске агенције.

Нови шпански министар економије је уочи ерупције текуће глобалне финансијске кризе и током ње био шеф филијале америчке банке Лиман брадерс (Браћа Лиман) за Шпанију и Португалију. Спектакуларни банкрот америчке централе Браће Лиман септембра 2008. године, са ненаплативим дуговима у висини од 450 милијарди долара, увелико се сматра званичним почетком најтеже глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, која ни изблиза није још окончана.

Министар Де Гиндос данас држи економско кормило Шпаније, државе чијим банкама – по процени Европске банкарске агенције – за нормално функционисање у 2012. години недостаје 26,2 милијарде евра.

У јеку најтеже кризе у еврозони од њеног оснивања, а пред нову рунду могућег обарања кредитног рејтинга 15 чланица ове монетарне уније, амерички банкарски ђаци стратешки су распоређени.

Три државе са најугроженијим банкарским сектором – Грчка, Шпанија и Италија – ове јесени су, без избора, на кључним местима у државној управи добиле некадашње кадрове америчких банака – успешних и пропалих. Именовања Марија Драгија, Марија Монтија, Лукаса Пападимоса и Луиса де Гиндоса није новина у односима америчког финансијског сектора са ЕУ.

Финансијски начета Европа одавно је заборавила Петроса Христодулоса, некадашњег менаџера Националне банке Грчке за међународна тржишта, који је одиграо кључну улогу у измештању  државног дуга каналом преко лондонске компаније „Титлос” крајем 20. века. Христодулос је у Националну банку Грчке стигао 1998. године са платног списка у Голдману Саксу, који изгледа одавно плете мрежу дискретно повезаних и веома утицајних службеника.

Моћна америчка банка још од 1985. године негује истанчане односе са Европом. Питер Садерленд, некадашњи председник Голдман Сакс интернешенела и бивши комесар ЕУ за конкуренцију, потом Шарл де Кроасе, бивши председник француске банке Креди комерсијал, лорд Грифит, својевремени саветник британске премијерке Маргарет Тачер, Отмар Исинг, некадашњи члан управног одбора Бундесбанке и велики противник финансијског „спасавања” Грчке... Сви они су својевремено радили за Годлмана Сакса.

Америчкој банкарској школи на раду у Европи сада се придружује и Луис де Гиндос. „Нови шпански министар економије је угледни стручњак. Де Гиндос се залаже за стварање ’лоше банке’`, која би под надзором државе објединила проблематична потраживања у Шпанији”, преносе агенције.

Судбина европских банкарских дугова је под строгим надзором.

Тања Вујић