Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 31. januara – Amerika se sprema za moguću konfrontaciju sa Iranom u Persijskom zalivu time što u tamošnje vode upućuje specijalne ratne brodove, dok u četiri arapske zemlje instalira nove antiraketne sisteme.

Ovo, pozivajući se na neimenovane izvore iz vlade i vojske, pišu gotovo svi američki listovi, što je dokaz da se zvanično želelo da to postane javno, a naročito da ta poruka stigne onome kome je prvenstveno namenjena, Teheranu.

Prelazak na „druga sredstva” ujedno je i dokaz da diplomatski pristup „angažovanja” i odobrovoljavanja iranskog režima na kome je od ulaska u Belu kuću insistirao predsednik Obama, nije uspeo. Kako se vidi iz ovdašnje perspektive, Iran nesmanjenim tempom nastavlja svoj nuklearni program za koji se tvrdi da mu je cilj atomsko oružje, dok meseci pregovaranja (povremeno filovani pretnjom sankcijama) nisu doneli priželjkivani napredak. Na momente se, doduše, sticao utisak da je Iran popustio, da bi se već u sledećem koraku vratio na početne pozicije.

Obelodanjivanje jačanja američkog vojnog prisustva u ovom zapaljivom regionu predstavlja očigledan pritisak na Iran, preduzet, kako se signalizira odavde, i da se predupredi rastući utisak da je iranska vojna moć u nezadrživom usponu i da je on na putu da postane glavni igrač na bliskoistočnoj pozornici.

Po „Njujork tajmsu”, ovo je i poruka Izraelu da ne preduzima hitne vojne udare po iranskim nuklearnim postrojenjima, što je više kao mogućnost, a manje kao konkretna pretnja, pominjano od kako je počelo nadvlačenje Teherana i Zapada oko nuklearnog programa.

Zemlje u kojima će biti postavljeni novi odbrambeni sistemi su Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Kuvajt. Reč je o baterijama „patriot” raketa opremljenim naprednim radarima i sistemima za presretanje protivničkih projektila srednjeg dometa.

U ovom kontekstu direktno se ne pominje Saudijska Arabija koja takođe jača svoje vojne sposobnosti. U poslednje dve godine ona je (zajedno sa Emiratima), prema „Vašington postu”, od Amerike kupila oružja za 25 milijardi dolara, dok joj SAD pomažu da domaću vojsku utrostruči, sa 10.000 na 30.000 ljudi, radi dodatne zaštite luka i naftnih izvorišta.

M. Mišić