Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Могућност сукоба са Ираном засенила је Авганистан као главно питање националне безбедности, констатује агенција АП. Тако је америчко разилажење са главним савезником у региону, Израелом, око тога колико је времена још остало пре него што Техеран овлада технологијом која ће га увести у клуб нуклеарних сила постало тема број један.

Да ли је то шест месеци, годину дана или више није само теоретско питање, јер од тога, из перспективе Израела, зависи који је то последњи рок да се силом – бомбардовањем ирански нуклеарних постројења – то спречи.

Претње јеврејске државе да ће у Ирану учинити оно што се већ показало делотворним својевремено у Ираку и Сирији – да ће његове нуклеарне амбиције зауставити бомбама – имају дугу историју, али овога пута, ма колико биле и у функцији психолошког рата, изгледају реалније.

Са друге стране, мада је Обама изјавио да се око тога кораци са Израелом усклађују „као никад досад”, из његовог окружења се емитују поруке да треба сачекати да почну да делују све оштрије економске санкције, као мера са мање компликација и колатералних последица него бомбардовање.

Амерички преседник је у овом погледу између чекића и наковња: са једне стране, не сме себи да у изборној години дозволи да буде доживљен као „мек” лидер нити да од себе отуђи моћни јеврејски лоби, док је са друге могућност да се евентуалном војном акцијом поремете светски токови нафте и америчка економија гурне на низбрдицу политички још скупља.

Обама је ове недеље изјавио да „САД имају веома добру процену” о року у којем Иран може да произведе нуклеарно оружје, али та процена није изнета. Рекао је такође да су „све опције на столу” и да ће бити искоришћене „кад то буде неопходно”.

У међувремену, америчка дипломатија убеђује неколико земаља, међу којима су Јапан, Јужна Кореја, Кина и Индија, да се обавежу да ће смањити свој увоз нафте из Ирана.

Израел при томе износи аргумент да не сме да чека ирански улазак у „зону имунитета”, што је нова фраза која описује моменат када исламска република, која прети да ће га „збрисати са лица земље”, долази толико близу бомбе да њену производњу више не може да заустави ни бомбардовање.

Са овом поруком, како пише „Њујорк тајмс” позивајући се на неименоване функционере Обамине владе, у Вашингтону је прошле недеље боравило неколико израелских званичника.

У оптицају су спекулације да би Израел бомбардовање могао да предузме већ на пролеће. Да се тако нешто одложи, Обама је прошлог месеца у телефонском разговору убеђивао премијера Нетанијахуа, који је наводно спреман да дозволи још неко време за дејство санкција.

Америчке процене су да санкције већ делују: у Ирану расту залихе непродате нафте, све веће је незадовољство становника економском ситуацијом, а има и сигнала извесног раскола у врху земље.