Na plavom Dunavu ponovo se odvija vunica sa tajnovitog klupka obaveštajne afere, odložene pre više od godinu dana – ad akta. Reč je o novim saznanjima o ubistvu čečenskog azilanta Umara Izrailova u Beču, januara 2009. godine. Iz tajnih akata, koje je minulog vikenda prvi objavio hamburški „Špigl”, proizilazi da su austrijski ustavobranitelji (nekada državna policija ŠTAPO) bili obavešteni o tada predstojećoj likvidaciji Izrailova. Nisu mu pružili zaštitu.
Optužba dobija na težini uz podatak da je Izrailov, nekadašnji telohranitelj i specijalni agent čečenskog predsednika Ramzana Kadirova, ubijen uoči putovanja u Strazbur: pred Evropskim sudom za ljudska prava bio je krunski svedok u procesu koji su pokrenule žrtve nasilja u Groznom protiv čečenskog predsednika.
Izveštaj nemačkog nedeljnika usredsređen je na javnosti nepoznat podatak: jedan od saučesnika u likvidaciji bio je agent austrijske obaveštajne službe, odnosno njenog bečkog ogranka – Čečen, čije se ime vodi u aktima kao „Kosum J.”.
„Špigl” nije jedini objavio podatke. Sadržaj akata dostavljen je odabranim novinarima širom sveta – direktno ili posredstvom privatne obaveštajne agencije STRATFOR, poznatije kao „filijala” CIA. Reakcija Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije nije izostala: „Kosum nije bio saradnik ustavobranitelja, ni na pokrajinskom (Beč), ni na republičkom (Austrija) nivou”, rekao je šef sekcije za odnose sa javnošću Rudolf Golija. Na konstataciju „Politike” da postoje dodatni podaci o kontaktima ustavobranitelja i čečenskog agenta Kosuma, Golija je rekao: „Da... upravo sam dobio nove informacije, bilo je kontakata sa gospodinom Kosumom”.
Izvori u Beču ističu da je Kosum saučestvovao u planiranju atentata. U tom stadijumu bilo je reči o otmici žrtve: nalog je glasio da se Izrailov vrati u Grozni, spreči da svedoči u Strazburu. Posle likvidacije, Kosum je, sa odobrenjem ustavobranitelja, napustio Beč. Preko Poljske se vratio u Čečeniju. Zahvaljujući „usputnoj” saradnji sa organima u Varšavi, poljska policija je isporučila Austriji jednog od aktera osumnjičenih za atentat. Naravno, reč je o atentatoru koji ne poznaje nalogodavce.
Dve nedelje posle likvidacije Umara Isailova, u februaru 2009. interna komisija ministarstva unutrašnjih poslova u tajnosti je pokrenula istragu. Prvo, Izrailov je uoči ubistva postavio zvaničan zahtev za policijsku zaštitu koji je odbijen kao neosnovan. Drugo, u aktima nije bilo napomenuto da je „slučaj Izrailov” bio predmet razgovora između čečenskih, ruskih i austrijskih obaveštajaca. U nekoliko navrata. Treće, Kosuma, kako se ispostavilo, saradnika ustavobranitelja uhapsila je policija. Na zahtev obaveštajne službe pušten je na slobodu.
Zbog „nepravilnosti” u radu službe ostavku je 2009. godine podneo šef bečkog odseka Verner Autericki. Zvanično, iz privatnih razloga.
U ovom trenutku, predstoji temeljitija istraga. Uz redovnu, istragu najavljuje i odbornik Zelenih u istražnoj komisiji republičkog parlamenta Peter Pilc: protiv ministra unutrašnjih poslova Marije Fekter, ustavobranitelja i protiv njihovog šefa Petera Gridinga. Predmet istrage, ističe Pilc, biće usredsređen na aspekte saradnje ustavobranitelja sa stranim obaveštajnim službama. O čemu je reč? Pretpostavlja se da je Austrija, pod pritiskom ili na preporuku jedne strane (vele)sile zažmurila pred otmicu Umara Izrailova koja se tragično završila.

Miloš Kazimirović