На плавом Дунаву поново се одвија вуница са тајновитог клупка обавештајне афере, одложене пре више од годину дана – ад акта. Реч је о новим сазнањима о убиству чеченског азиланта Умара Израилова у Бечу, јануара 2009. године. Из тајних аката, које је минулог викенда први објавио хамбуршки „Шпигл”, произилази да су аустријски уставобранитељи (некада државна полиција ШТАПО) били обавештени о тада предстојећој ликвидацији Израилова. Нису му пружили заштиту.
Оптужба добија на тежини уз податак да је Израилов, некадашњи телохранитељ и специјални агент чеченског председника Рамзана Кадирова, убијен уочи путовања у Стразбур: пред Европским судом за људска права био је крунски сведок у процесу који су покренуле жртве насиља у Грозном против чеченског председника.
Извештај немачког недељника усредсређен је на јавности непознат податак: један од саучесника у ликвидацији био је агент аустријске обавештајне службе, односно њеног бечког огранка – Чечен, чије се име води у актима као „Косум Ј.”.
„Шпигл” није једини објавио податке. Садржај аката достављен је одабраним новинарима широм света – директно или посредством приватне обавештајне агенције СТРАТФОР, познатије као „филијала” ЦИА. Реакција Министарства унутрашњих послова Аустрије није изостала: „Косум није био сарадник уставобранитеља, ни на покрајинском (Беч), ни на републичком (Аустрија) нивоу”, рекао је шеф секције за односе са јавношћу Рудолф Голија. На констатацију „Политике” да постоје додатни подаци о контактима уставобранитеља и чеченског агента Косума, Голија је рекао: „Да... управо сам добио нове информације, било је контаката са господином Косумом”.
Извори у Бечу истичу да је Косум саучествовао у планирању атентата. У том стадијуму било је речи о отмици жртве: налог је гласио да се Израилов врати у Грозни, спречи да сведочи у Стразбуру. После ликвидације, Косум је, са одобрењем уставобранитеља, напустио Беч. Преко Пољске се вратио у Чеченију. Захваљујући „успутној” сарадњи са органима у Варшави, пољска полиција је испоручила Аустрији једног од актера осумњичених за атентат. Наравно, реч је о атентатору који не познаје налогодавце.
Две недеље после ликвидације Умара Исаилова, у фебруару 2009. интерна комисија министарства унутрашњих послова у тајности је покренула истрагу. Прво, Израилов је уочи убиства поставио званичан захтев за полицијску заштиту који је одбијен као неоснован. Друго, у актима није било напоменуто да је „случај Израилов” био предмет разговора између чеченских, руских и аустријских обавештајаца. У неколико наврата. Треће, Косума, како се испоставило, сарадника уставобранитеља ухапсила је полиција. На захтев обавештајне службе пуштен је на слободу.
Због „неправилности” у раду службе оставку је 2009. године поднео шеф бечког одсека Вернер Аутерицки. Званично, из приватних разлога.
У овом тренутку, предстоји темељитија истрага. Уз редовну, истрагу најављује и одборник Зелених у истражној комисији републичког парламента Петер Пилц: против министра унутрашњих послова Марије Фектер, уставобранитеља и против њиховог шефа Петера Гридинга. Предмет истраге, истиче Пилц, биће усредсређен на аспекте сарадње уставобранитеља са страним обавештајним службама. О чему је реч? Претпоставља се да је Аустрија, под притиском или на препоруку једне стране (веле)силе зажмурила пред отмицу Умара Израилова која се трагично завршила.

Милош Казимировић