„U Austriji su svi građani jednaki... Neki su još više jednaki.“ Cinična primedba boema sklonih prepričavanju afera iz pravosudnog miljea dobila je na aktuelnosti. U Beču je pokrenuto više istraga povodom nezakonitog oslobađanja krivične odgovornosti političara, korumpiranih policajaca i sudija.

Glavna „meta“, kako se ističe, jesu – tri ministra pravosuđa. Šef resora i njegova dva prethodnika. Parlamentarna komisija i nekoliko resornih komisija, zaduženih za „preispitivanje unutrašnjih nadležnosti“, otvorile su istrage protiv ministra Klaudije Bandion-Ortner i njenih prethodnika Marije Berger i Ditera Bemdorfera. Zbog sumnje da su iz „političkog rezona“ zloupotrebili službeni položaj. Slučaj Marije Berger podstakao je interesovanje širom EU: bivši austrijski ministar pravosuđa je sudija pri Evropskom sudu...

U zaleđu tih istraga preispituje se i ponovno pokretanje sudskih procesa protiv pedesetak korumpiranih sudija i policajaca. I protiv nekolicine stranačkih funkcionera – pre svih protiv poglavara pokrajine Koruške Gerharda Derflera.

Nedodirljivi političari

Oslobađanje koruškog poglavara od krivične odgovornosti bilo je povod i za otvaranje političke diskusije.

Primaš u ultradesničarskom orkestru Pokreta za budućnost Austrije i naslednik preminulog Jerga Hajdera, Derfler je demontirao tablu sa nemačko-slovenačkim natpisom mesta Blajburg-Pliberk, čije je postavljanje naložio Ustavni sud Austrije. Nepoštovanje ovakvih odluka tretira se kao grubo kršenje Ustava. Poglavar Derfler je, tek, opomenut – da obuzda svoj (nemačko)nacionalistički temperament. Oslobođen je krivične odgovornosti, uz zvanično obrazloženje da nije studirao pravo već da je bio „običan“ bankarski činovnik pre nego što se latio političkog zanata...

Da li nepoznavanje zakona u Austriji, ipak, štiti od kazne? Odgovor je usledio u štampanom obliku. Bečki nedeljnik „Falter“ objavio je faksimile internih uputstava minist(a)ra: „...U slučaju pokretanja sudskih procesa protiv političara, instrumenti krivičnog prava (kažnjavanje) ne predstavljaju ništa drugo već – sredstvo politikantskog raskusuravanja.“

Autonomija tužilaštava

Za reč se javio i prethodni ministar pravosuđa Diter Bemdorfer. Ukazao je da je njegov stranački kolega Derfler oslobođen po naređenju „crvene“ (socijaldemokratske) ministarke Bandion-Ortner: „O nekom partijašenju ne može biti reči.“

Ovaj argument, međutim, nametnuo je pitanje: da li se „crvena“ ministarka „odužila“ svom prethodniku za usluge iz prošlosti?

Ako je suditi po preliminarnim rezultatima istrage, odgovor je – da! U zaleđu afere „Derfler“ istražitelji su otkrili da je po nalogu ultranacionaliste Bemdorfera obustavljeno na desetine sudskih procesa protiv „crvenih“ policajaca, sudija i javnih tužilaca osumnjičenih za korupciju i primanje mita...

Citirana otkrića su, za sada, samo „predlozi za diskusiju“. Zvanično – intervencije pomenutih ministara se demantuju: „Ne postoje zabeleške koje bi navele na odgovarajući zaključak“, istakao je referent za štampu Helmut Jaming. Gerhard Licka, portparol istog ministarstva, otkrio je drugu stranu medalje: „Tužilaštva su dužna da pre podizanja optužnice konsultuju Sekciju IV u ministarstvu. Po potrebi, ministar poziva nadležnog tužioca, ili sudiju, na kolegijalni razgovor: ’Zar nećete da još jednom pregledate akte? Da ne bi došlo do nekih problema...”

Ovakva saznanja podstakla su raspravu u načelu – da li bi trebalo menjati postojeći pravosudni sistem?

Pominju se dve opcije. Jedna bi bila imenovanje (stranački nezavisnog) generalnog javnog tužioca. On bi, umesto ministra pravosuđa, predstavljao vrhovnog kontrolora tužilaštava. Druga opcija bila bi dodeljivanje imuniteta tužiocima – statusa poput onog koji uživaju sudije.

Miloš Kazimirović