Od našeg dopisnika
Moskva, 24. jula – Najvažniji rezultat posete Džozefa Bajdena, potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajini i Gruziji jeste njegova izjava da SAD nisu spremne da zbog „resetovanja” odnosa sa Rusijom žrtvuju odnose sa svojim partnerima na postsovjetskom prostranstvu, kao i podršku njihovim planovima da se priključe Severnoatlantskoj alijansi.

Zvanično cilj poseta bio je da uveri rukovodstva dve zemlje da one i dalje predstavljaju prioritet za administraciju predsednika Baraka Obame.

Zvanični program posete Bajdena Ukrajini počeo je od pregovora u četiri oka sa ukrajinskim predsednikom Juščenkom, koji ga je uverio da se ukrajinsko društvo razvija po demokratskim principima i zauzvrat dobio Bajdenovo obećanje da će „SAD predano ići sa Ukrajinom tim, evropskim putem”.

Nezvanični deo turneje počeo je posetom memorijala žrtvama gladi tridesetih godina, koju Juščenko naziva genocidom, a potom se američki potpredsednik sreo sa premijerom Ukrajine Julijom Timošenko. Iako su se pregovori vodili iza zatvorenih vrata, poznato je da je Bajden pozdravio njene napore za vraćanje stranih investitora u Ukrajinu. Američki potpredsednik se sreo i sa ostalim pretendentima na mesto predsednika Ukrajine – predsednikom parlamenta Vladimirom Litvinom, bivšim premijerom Viktorom Janukovičem i bivšim ministrom inostranih poslova i predsednikom Vrhovne rade Arsenijem Jacenjukom.

Posle toga Bajden je otputovao u Gruziju, gde se tokom dva dana u više navrata sreo sa gruzijskim predsednikom Sakašvilijem, razgovarao sa gruzijskim opozicionarima, govorio u gruzijskom parlamentu, ponovivši još jednom da SAD nisu priznale, niti će ikad priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije.

Opozicija je Bajdena dočekala mitinzima i akcijama protesta protiv Sakašvilija. Da bi bolje razumeo o čemu je reč, svi plakati su bili ispisani na engleskom jeziku. Iako su nakon sastanka opozicioni lideri razgovore nazvali „otvorenim i iskrenim”, mnogi su ostali razočarani. Umesto podrške i upozorenja Sakašviliju, dobili su samo uopštenu izjavu da gruzijski narod „sam mora da rešava kad će biti izbori i ko će postati predsednik”.

Uprkos političkoj podršci Gruziji, Bajden je izbegao da javno obeća vojnu pomoć. On je izjavio da SAD pomažu održavanje gruzijske armije u radno sposobnom stanju, ali je ta podrška ograničena na planiranje, treniranje i organizaciju. Ruski mediji navode, pozivajući se na neimenovane izvore, da je Sakašvili tražio od Amerike protivtenkovske i protivvazdušne sisteme, ali nije dobio nikakvo konkretno obećanje.

Iako je nedavna poseta američkog predsednika Rusiji bila obeležena odmerenim diplomatskim izjavama i obostranom željom za popravljanjem odnosa, Bajden je sebi dozvolio nekoliko veoma oštrih izjava na račun Rusije, počev od toga da se Americi „uopšte ne dopada ono što je uradila Rusija u Južnoj Osetiji i Abhaziji i da je pozivaju da „povuče svoju vojsku sa delova vaše (gruzijske) teritorije”, pa sve do toga da je Rusija „platila visoku cenu za to što je uradila u Gruziji. Države koje okružuju Rusiju, čak i one koje su joj bile lojalne, sada govore veoma oštre stvari”.

Ljubinka Milinčić