Од нашег дописника
Москва, 24. јула – Најважнији резултат посете Џозефа Бајдена, потпредседника Сједињених Америчких Држава, Украјини и Грузији јесте његова изјава да САД нису спремне да због „ресетовања” односа са Русијом жртвују односе са својим партнерима на постсовјетском пространству, као и подршку њиховим плановима да се прикључе Северноатлантској алијанси.

Званично циљ посета био је да увери руководства две земље да оне и даље представљају приоритет за администрацију председника Барака Обаме.

Званични програм посете Бајдена Украјини почео је од преговора у четири ока са украјинским председником Јушченком, који га је уверио да се украјинско друштво развија по демократским принципима и заузврат добио Бајденово обећање да ће „САД предано ићи са Украјином тим, европским путем”.

Незванични део турнеје почео је посетом меморијала жртвама глади тридесетих година, коју Јушченко назива геноцидом, а потом се амерички потпредседник срео са премијером Украјине Јулијом Тимошенко. Иако су се преговори водили иза затворених врата, познато је да је Бајден поздравио њене напоре за враћање страних инвеститора у Украјину. Амерички потпредседник се срео и са осталим претендентима на место председника Украјине – председником парламента Владимиром Литвином, бившим премијером Виктором Јануковичем и бившим министром иностраних послова и председником Врховне раде Арсенијем Јацењуком.

После тога Бајден је отпутовао у Грузију, где се током два дана у више наврата срео са грузијским председником Сакашвилијем, разговарао са грузијским опозиционарима, говорио у грузијском парламенту, поновивши још једном да САД нису признале, нити ће икад признати независност Абхазије и Јужне Осетије.

Опозиција је Бајдена дочекала митинзима и акцијама протеста против Сакашвилија. Да би боље разумео о чему је реч, сви плакати су били исписани на енглеском језику. Иако су након састанка опозициони лидери разговоре назвали „отвореним и искреним”, многи су остали разочарани. Уместо подршке и упозорења Сакашвилију, добили су само уопштену изјаву да грузијски народ „сам мора да решава кад ће бити избори и ко ће постати председник”.

Упркос политичкој подршци Грузији, Бајден је избегао да јавно обећа војну помоћ. Он је изјавио да САД помажу одржавање грузијске армије у радно способном стању, али је та подршка ограничена на планирање, тренирање и организацију. Руски медији наводе, позивајући се на неименоване изворе, да је Сакашвили тражио од Америке противтенковске и противваздушне системе, али није добио никакво конкретно обећање.

Иако је недавна посета америчког председника Русији била обележена одмереним дипломатским изјавама и обостраном жељом за поправљањем односа, Бајден је себи дозволио неколико веома оштрих изјава на рачун Русије, почев од тога да се Америци „уопште не допада оно што је урадила Русија у Јужној Осетији и Абхазији и да је позивају да „повуче своју војску са делова ваше (грузијске) територије”, па све до тога да је Русија „платила високу цену за то што је урадила у Грузији. Државе које окружују Русију, чак и оне које су јој биле лојалне, сада говоре веома оштре ствари”.

Љубинка Милинчић