Bukurešt

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 20. novembra – Rumuniju potresa izborna groznica. U nedelju (22. novembra) Rumuni su pozvani da izaberu novog predsednika. Njega čeka petogodišnji mandat koji će započeti u krajnje teškim uslovima duboke ekonomsko-finansijske, socijalne i političke krize. Na start prvog kruga izbora izašlo je 12 kandidata od kojih samo troje imaju realne šanse da se kvalifikuju za finale od 6. decembra. Ne veruje se da iko može da sakupi 50 odsto plus jedan glas i da odmah osvoji predsedničke lovorike.

Iako postoje osetljive nepodudarnosti u rezultatima raznih merenja biračkog raspoloženja, uglavnom se može reći da sadašnji predsednik Trajan Basesku, koji je kandidat Demokratsko-liberalne stranke (PDL), računa na 32–34 odsto glasova u prvom krugu. Za drugo finalno mesto vodi se žilava i skoro bespoštedna borba između lidera Socijaldemokratske stranke (PSD) Mirče Đoane i predsednika Nacional-liberalne stranke (PNL) Krina Antoneskua. Obojica su tvrdi „antibaseskuovci”, ali trka, naročito ona politička, jeste dalekosežna trka. Jer, ko uspe da se dokopa predsedničke fotelje u palati „Kotročenj”, taj će i odlučivati kome će, posle izbora, poveriti mandat za sastavljanje nove vlade na mesto nedavno oborene vlade Baseskuovog pulena Emila Boka.

Dakle, reč je o žarkim nastojanjima da se promeni režim koji je, kako se ovde tvrdi, u Baseskuovim rukama ispoljio „neevropske autoritarne mane”. Predsednik Basesku, koji veli da mu nije pošlo za rukom da sprovede sve željene državne reforme, i njegove pristalice uopšte ne misle da napuštaju državno kormilo. Odatle i krajnja napetost koja vlada ovih predizbornih dana kada se ne biraju sredstva za pridobijanja glasača. TV ekrani su se usijali od izbornih poruka. A na „terenu” beleže se situacije koje svedoče da se u „evropskoj Rumuniji” izbori još uvek održavaju na „balkanski način”.

Po seoskim opštinama i prigradskim periferijama za obećani glas sirotinji se daju brašno, ulje i šećer. Kroz prave ulične tuče lepe se i skidaju izborni plakati. Na sve strane – i svi – govori se o pripremanju velikih „izbornih krađa”. Održavaju se mitinzi na sve strane. Kandidati štedro daju svakojaka obećanja, koja uopšte nemaju veze sa predsedničkim pravima i obavezama. Pljušte teške optužbe i protivoptužbe. One se oslanjaju na sumnjive dokumente, snimke i stenograme koji se vade iz prašnjavih fioka.

Iz nastale sveopšte političke gužve, analitičari pokušavaju da izdvoje pojedine relevantne elemente. Tako je na sveopšte iznenađenje konstatovano da je u ovogodišnjoj izbornoj kampanji izostala tema borbe protiv korupcije, sa kojom je Trajan Basesku i pobedio na izborima pre pet godina. On je tada obećavao da će nabiti na kolje sve velike korupcionaše. Međutim, za njegove „prve vladavine” nijedna se krupna riba nije našla iza rešetaka. I više od toga. Svi ovdašnji mediji preneli su vest iz Brisela da se Rumunija našla na poslednjem mestu među svih 27 zemalja članica EU u pogledu korupcije.

Što se tiče glavnog Baseskuovog suparnika na ovim izborima, socijaldemokrate Mirče Đoane, i njemu je pronađena „Ahilova peta”. Po oceni komentatora njemu je podmetnuta „opasna spoljna zamka”. Naime, i T. Basesku i K. Antonesku zaigrali su na ovde uvek krajnje osetljivu rusofopsku kartu. Lider rumunske levice javno je optužen da je „tajno bio u Moskvi” i tamo tražio „opasnu podršku”. „Mi znamo da Moskva ništa ne daje džabe”, rekao je predsednik Basesku. Uzalud se sada bivši rumunski ambasador u SAD i ministar spoljnih poslova Mirča Đoana brani time da je bio i u Vašingtonu, Parizu, Berlinu i da „zna šta radi” pošto se odnosi Rumunije i njenog velikog istočnog suseda nalaze na nuli. „Ako svi, i Nemci, i Italijani, i Francuzi pa i Mađari trguju sa Rusijom, zašto to ne bismo činili i mi”, opire se Đoana. Međutim, kod Rumuna to slabo pali. Među njima, kao što se zna, vlada endemični antirusizam.

Najveće optužbe za izbornu krađu, koja se navodno priprema, u vezi su sa činjenicom da je predsednik Basesku, oslanjajući se na pravo koje mu daje ustav, odredio da se istovremeno sa prvim krugom predsedničkih izbora, pred istim izbornim komisijama, održi i jedan referendum. Rumuni se pozivaju da se izjasne o dva pitanja: da li žele da se broj članova parlamenta znatno smanji i da li žele da se sa dvodomnog pređe na jednodomni parlament, tj. da se ukine senat.

Ovaj populistički potez Basesku je preduzeo znajući da parlament ne uživa veliko poverenje među Rumunima, koji misle da parlamentarci „jedu hleb džabe i bogate se na grbači naroda”. On računa da na tim osećanjima zaradi što više glasova. Opozicija i više nevladinih organizacija optužili su Baseskua da „organizujući svoj referendum” „krade start” drugim kandidatima.

Što se tiče pomenutog referenduma, valja navesti da među rumunskim Srbima vlada izvestan oprez. Njega je izrazio Rajko Kornja, uvodničar srpskog nedeljnika „Novi temišvarski vesnik”, koji piše da se rumunski Srbi boje da će „uštedom”, tj. znatnim smanjivanjem broja članova parlamenta doći do ukidanja prava nacionalnih manjina u Rumuniji (18 njih) da, bez obzira na veličinu, svaka ima po jednog predstavnika u zakonodavnom domu.