Од нашег дописника
Букурешт, 20. новембра – Румунију потреса изборна грозница. У недељу (22. новембра) Румуни су позвани да изаберу новог председника. Њега чека петогодишњи мандат који ће започети у крајње тешким условима дубоке економско-финансијске, социјалне и политичке кризе. На старт првог круга избора изашло је 12 кандидата од којих само троје имају реалне шансе да се квалификују за финале од 6. децембра. Не верује се да ико може да сакупи 50 одсто плус један глас и да одмах освоји председничке ловорике.

Иако постоје осетљиве неподударности у резултатима разних мерења бирачког расположења, углавном се може рећи да садашњи председник Трајан Басеску, који је кандидат Демократско-либералне странке (ПДЛ), рачуна на 32–34 одсто гласова у првом кругу. За друго финално место води се жилава и скоро беспоштедна борба између лидера Социјалдемократске странке (ПСД) Мирче Ђоане и председника Национал-либералне странке (ПНЛ) Крина Антонескуа. Обојица су тврди „антибасескуовци”, али трка, нарочито она политичка, јесте далекосежна трка. Јер, ко успе да се докопа председничке фотеље у палати „Котрочењ”, тај ће и одлучивати коме ће, после избора, поверити мандат за састављање нове владе на место недавно оборене владе Басескуовог пулена Емила Бока.

Дакле, реч је о жарким настојањима да се промени режим који је, како се овде тврди, у Басескуовим рукама испољио „неевропске ауторитарне мане”. Председник Басеску, који вели да му није пошло за руком да спроведе све жељене државне реформе, и његове присталице уопште не мисле да напуштају државно кормило. Одатле и крајња напетост која влада ових предизборних дана када се не бирају средства за придобијања гласача. ТВ екрани су се усијали од изборних порука. А на „терену” бележе се ситуације које сведоче да се у „европској Румунији” избори још увек одржавају на „балкански начин”.

По сеоским општинама и приградским периферијама за обећани глас сиротињи се дају брашно, уље и шећер. Кроз праве уличне туче лепе се и скидају изборни плакати. На све стране – и сви – говори се о припремању великих „изборних крађа”. Одржавају се митинзи на све стране. Кандидати штедро дају свакојака обећања, која уопште немају везе са председничким правима и обавезама. Пљуште тешке оптужбе и противоптужбе. Оне се ослањају на сумњиве документе, снимке и стенограме који се ваде из прашњавих фиока.

Из настале свеопште политичке гужве, аналитичари покушавају да издвоје поједине релевантне елементе. Тако је на свеопште изненађење констатовано да је у овогодишњој изборној кампањи изостала тема борбе против корупције, са којом је Трајан Басеску и победио на изборима пре пет година. Он је тада обећавао да ће набити на коље све велике корупционаше. Међутим, за његове „прве владавине” ниједна се крупна риба није нашла иза решетака. И више од тога. Сви овдашњи медији пренели су вест из Брисела да се Румунија нашла на последњем месту међу свих 27 земаља чланица ЕУ у погледу корупције.

Што се тиче главног Басескуовог супарника на овим изборима, социјалдемократе Мирче Ђоане, и њему је пронађена „Ахилова пета”. По оцени коментатора њему је подметнута „опасна спољна замка”. Наиме, и Т. Басеску и К. Антонеску заиграли су на овде увек крајње осетљиву русофопску карту. Лидер румунске левице јавно је оптужен да је „тајно био у Москви” и тамо тражио „опасну подршку”. „Ми знамо да Москва ништа не даје џабе”, рекао је председник Басеску. Узалуд се сада бивши румунски амбасадор у САД и министар спољних послова Мирча Ђоана брани тиме да је био и у Вашингтону, Паризу, Берлину и да „зна шта ради” пошто се односи Румуније и њеног великог источног суседа налазе на нули. „Ако сви, и Немци, и Италијани, и Французи па и Мађари тргују са Русијом, зашто то не бисмо чинили и ми”, опире се Ђоана. Међутим, код Румуна то слабо пали. Међу њима, као што се зна, влада ендемични антирусизам.

Највеће оптужбе за изборну крађу, која се наводно припрема, у вези су са чињеницом да је председник Басеску, ослањајући се на право које му даје устав, одредио да се истовремено са првим кругом председничких избора, пред истим изборним комисијама, одржи и један референдум. Румуни се позивају да се изјасне о два питања: да ли желе да се број чланова парламента знатно смањи и да ли желе да се са дводомног пређе на једнодомни парламент, тј. да се укине сенат.

Овај популистички потез Басеску је предузео знајући да парламент не ужива велико поверење међу Румунима, који мисле да парламентарци „једу хлеб џабе и богате се на грбачи народа”. Он рачуна да на тим осећањима заради што више гласова. Опозиција и више невладиних организација оптужили су Басескуа да „организујући свој референдум” „краде старт” другим кандидатима.

Што се тиче поменутог референдума, ваља навести да међу румунским Србима влада известан опрез. Њега је изразио Рајко Корња, уводничар српског недељника „Нови темишварски весник”, који пише да се румунски Срби боје да ће „уштедом”, тј. знатним смањивањем броја чланова парламента доћи до укидања права националних мањина у Румунији (18 њих) да, без обзира на величину, свака има по једног представника у законодавном дому.