Банкари и Ал Каида

На годишњи еснафски банкет британских банкара, пре неки дан у Лондону, припадници ове данас непопуларне професије дошли су као да су завереници. Бивши банкар и председник „Лојда” пожалио се на „хистерију која влада у Британији” против финансијских институција и њихових „преплаћених” челника.

„Осећао сам се као да долазим на годишњу конференцију Ал Каиде”, рекао је овај финансијски стручњак.

Присутни су се сложили да се никад раније нису осећали тако неугодно и да нису могли ни да сањају да ће морати да се одричу својих већ уговорених бонуса који им се додељују почетком године.

Због претходних догађаја, банкет је протекао у туробној атмосфери. Банкари су љути што је њихов колега из Краљевске банке Шкотске (РБС) морао под притиском јавног мњења да се одрекне бонуса од нешто мање од милион фунти.

Стивен Хестер је тек у недавном интервјуу проговорио како се осећао тих дана када је цела земља брујала о његовој заради и награди. Био је на скијању у Швајцарској и размишљао да поднесе оставку на руководеће место у РБС-у.

Ипак је одлучио да се јавно одрекне бонуса за који каже да му припада, али да се ту не ради о новцу. „Ја сам комерцијално биће, што значи да на тржишту рада имам своју вредност. Ако се одрекнем своје вредности, то може да има дугорочне последице по моју будућу каријеру”.

Није само у Британији банкарска елита на удару јавности. Епидемија против банкара се шири и на друге делове света. Захтев да се укину банкарски бонуси нашао се на дневном реду неколицине европских парламената.

Да ли је то стварно добра идеја или популистички трик политичара, питају се у Холандији, где се ванредно састала парламентарна комисија за финансије, како би разговарали о предлогу да се законом укину бонуси банкарима. Захтев су поднеле опозиционе Лабуристичка и Социјалистичка партија.

Некадашњи директор за људске ресурсе у АБН Амро банци Килиан Вавое, био је задужен баш за уручивање издашних награда на почетку нове кризе 2008. Његово освешћење десило се када је схватио да су бонуси били огромни иако је банку у том тренутку морала да спасава држава. Решио је да се мане тог посла и напише књигу „Бонуси”.

„Схватио сам да профит увек одлази банкарима, а да губици редовно падају на плећа друштва”, каже Вавое.

Ипак, у Холандији, као и у Британији, појединци упозоравају да је бука око бонуса „отишла сувише далеко”.

„Створила се клима у којој се подразумева да су бонуси сами по себи зло. Заборавља се њихов суштински смисао: екстра исплата за одличан рад. Мислим да је дискусија ушла у веома популистичке воде. За то је одговорна влада, јер она никад није радила с бонусима и није у стању да их разуме”, каже један Холанђанин на челу компаније која врбује способне банкаре и друге професионалце за руководећа места у корпорацијама.

Уколико Холандија стварно хоће да стави тачку на „културу бонуса”, мора да предложи начин на који ће се забрана применити на европском или чак глобалном нивоу. Ако само једна земља уведе забрану, резонују стручњаци у Холандији, најбољи банкари побећи ће на неку другу „рајску територију” где ће бити издашно награђивани.

Слично резонује и Британија, па се за сада задовољава притисцима каквим је био подвргнут Хестер, или одузимањем витешког одличја, што се десило бившем функционеру РБС-а.

Некима, пак, све ово око ускраћивања права на бонусе, сувише мирише на социјализам. Ако је човек заслужио, зашто му ми бројимо његов новац, резонују.

Свестан да залагање за одузимање од богатих, може бити идеолошки спорно, Моузес Наим, један од најутицајнијих америчких економских аналитичара, нашао је магичну формулу за процену овог проблема. „Бонуси су као холестерол”, пише овај аналитичар кога преносе римски, мадридски и париски листови. „Постоји добар и лош холестерол, за крвоток и за друштво”.

По Наимовом објашњењу, нетолеранција према неједнакостима је нагло нарасла у богатијим земљама, погођеним кризом. „Већина становника погођена оштрим мерама штедње почела је да се интересује како се у њиховој земљи распоређују државна средства.” Свет је, како констатује дуго живео у „мирољубивој коегзистенцији с неједнакостима”. Та пасивност је понекад прекидана револуцијама у којима је тражена једнакост.

Данас су ствари почеле да се мењају. Више нема места на свету где банкари могу безбрижно да однесу кући свој милионски бонус. Против „грамзивих банкара”, како их је назвао Барак Обама, дигла се већина. Не баш као против Ал Каиде, али свакако као против холестерола.