Сезона је банкарских бонуса, време када се најбоље мери да ли је армија финансијских професионалаца мало мање грамзива него ранијих година. Али „похлепа”, реч која је доминирала глобалним протестима због тога што терет кризе пада на плећа пореских обвезника, уместо на финансијске институције, не може као људска особина тек тако да ишчезне.

Коликим парама се надају банкари у Лондону, то добрим делом зависи како ће проћи њихове колеге преко Атлантика са Волстрита – и обрнуто. Једни друге помно посматрају, како су ових дана запазили многи британски и амерички медији.

Према истраживању е-Фајненшел Карирс, компаније која се бави проналажењем адекватних професионалаца за финансијске институције, 50 одсто банкарских шефова запослених у лондонском Ситију очекују да ове године добију већи бонус од прошлогодишњег. Компанија истиче да су очекивања ипак мања него прошле године, када је 62 одсто испитаних било сигурно да ће понети кући већу новчану награду него 2009.

Директор групе е-Фајненшел Карирс Џејмс Бенет не види у овим очекивањима ништа необично, иако је „самопоуздање банкара шокантно за спољне посматраче”.

„Финансијске институције морају да воде рачуна о својим највећим талентима ако желе да их задрже”, објаснио је недавно за „Гардијан”. По његовом убеђењу, чак и у време кошмарног тржишта, не престаје да важи култура „плата према учинку”.

Са друге стране Атлантика стижу алармантни подаци. Како пише „Волстрит џорнал”, биће „драстично срезани”бонуси који се сваке године исплаћују почетком фебруара за обављен посао у току претходне године. Око 400 шефова у Голдману Саксу добиће само половину прошлогодишње суме, док ће Морган Стенли свом руководству смањити бонус за 30 одсто у просеку.

Суочени са овако мршавим перспективама, групе брокера са Волстритазапретиле су да ће своје фирме тужити суду, а неки прете да ће дати отказ и пронаћи „разумније послодавце”.

Појединим од њих одговорила је „Џефрис група” упозоравајући своје запослене незадовољнике да ће бити приморани да фирми врате део свог бонуса, уколико дају отказ. Али они одвраћају да ће по угледу на своје „братство” из Ситија бити приморани да фирму туже суду. Добро плаћени адвокати већ су се наоштрили да за своје клијенте изборе праведну судску победу.

Има и других вансудских решења. „Волстрит џорнал” хвали праксу појединих компанија које у години када послују лоше својим заслужним службеницима дају акције уместо кеша. Ако се у будућности компанија опорави, и њихове акције ће више вредети.

Али ко очекује опоравак у оваквим временима, када је, по речима гувернера Банке Енглеске Мервина Кинга, ова криза гора од оне која је харала тридесетих година прошлог века.

Колики су дакле ти бонуси, за које се често каже да су делимично криви и за ову кризу. Банке које су спасене, новцем од пореских обвезника, и оне које су саме успеле да послују у плусу, не праве разлику између својих кључних људи. Ако је он способан и доприноси раду институције, нема везе што се она углибила у минус и што је отпустила на стотине људи.

Према истраживању агенције Тауер Вотсон, америчке компаније средње величине исплатиле су својим функционерима и директорима у 2009. просечни бонус од милион и по долара, да би се већ следеће године он попео на два милиона и сто педесет хиљада долара. Анкета је израђена на узорку од 240 компанија свих делатности, па и финансијских. Банкарски бонуси у Америци су по правилу много већи од овог просека.

У Европи се покушава да се разноразним законским регулативама компензације заслужнима сведу на неку меру. Према непотпуним подацима, Италија је најгалантнија према својим банкарима и исплаћује им често суму једнаку њиховој петогодишњој плати, док у Француској ова сума најчешће не прелази једногодишњу зараду. У Великој Британији директори у финансијском сектору могу да добију наградну суму равну четворогодишњој плати у претходном периоду.На захтев јавности у Шпанији је донет прошлог лета декрет којим се налаже да се „обештећење шефова у банкарском сектору базира на резултатима рада у току трајања њиховог уговора”. Али овакав оквир је сувише рупичаст па су бонуси и даље астрономски.

За разлику од покрета незадовољних који ових месеци окупирају тргове у знак протеста против банкарске грамзивости, поборници великих бонуса сматрају да је оваква пракса одлична. Како другачије да фирма задржи талентованог банкара код себе. А ко жели да проба тај хлеб, или колач, нека промени професију и нека се окуша у финансијском сектору. Најбољи ће, како тврде упућени, и ове године добити бар по десет милиона.