Свет

Банкрот који је променио свет

Пропаст америчке банке Браћа Лиман средином септембра 2008. покренуо је најтежу глобалну финансијску кризу од Другог светског рата, чији се крај још не назире...

Крај јапијевског сна: службеници „Лиман брадерса” напуштају посао (Фото АФП)

Нелисва Дладла (34), самохрана мајка из убогог предграђа Кајелиша код Кејптауна, никада није чула за пропалу америчку банку Браћа Лиман.

Ипак, лањски колапс једне од најугледнијих финансијских институција САД заувек је променио живот те сиромашне Африканке као и милиона људи диљем света.

„Већ годину дана редовно крадем храну по самопослугама. Обучем широке хаљине и трпам потрепштине под скуте. Понекад једем храну са рафова усред радње. Остала сам без посла и данас немам другог начина да преживим и прехраним децу. Докле год траје ова рецесија, крашћу по продавницама”, јужноафричком дневнику „Новости западног Кејпа” поверила је Нелисва Дладла.

„Глобална финансијска и економска криза натерала је у последњој години дана поштене људе без посла и средстава за живот у егзистенцијални очај”, упозорава Удружење потрошача ЈАР.

Спектакуларни банкрот Браће Лиман 15. септембра 2008. године на Волстриту рачуна се данас као почетак најтеже глобалне финансијске и економске кризе од Другог светског рата.

Лавина текуће кризе покренута је тмурног септембарског јутра 2008. године када је постало јасно да, упркос очекивањима светских берзи, америчка Централна банка неће прискочити у помоћ посрнулој банци Браћа Лиман.

Приватна инвестициона банка – дотле четврта по снази у САД – са јаким везама у врху америчког естаблишмента, наизглед одједанпут разоткрила је септембра 2008. своју баснословну дубиозу.

Играјући годинама на ризичном америчком хипотекарном тржишту, банка Браћа Лиман упала је у банкарски дуг од 613 милијарди долара и дуг по обвезницама тежак још 155 милијарди долара! У дугогодишњем послу ризичног финансирања америчког тржишта станоградње, приватна банка Браћа Лиман није била усамљена.

Брижљиво негујући мит да сваки Американац треба да има своју кућу, тамошњи инвестициони кругови годинама су разрађивали сложени систем давања кредита за станоградњу готово свим заинтересованим клијентима, без много распитивања о њиховој стварној платежној способности. Деоба ризичних „сабпрајм” кредита у САД  само наизглед је била „олака”. Водећи амерички зајмодавци, међу њима и Браћа Лиман, након одобравања ризичних кредита, те финансијске уговоре паковали су у комплексне дужничко-поверилачке аранжмане и – обећавајући велики профит – препродавали заинтересованим инвеститорима широм света. Верујући у снагу Америке, плејада глобалних инвестиционих банака, приватних фондова, осигуравајућих друштава... заиграла је у хипотекарном казину с оне стране Атлантика. Када је средином 2007. постало јасно да маса америчких поверилаца није у стању да отплаћује рате хипотекарних кредита „амерички глобални хипотекарни казино” почео је да се урушава. Америчка Централна банка је у пролеће 2008. прискочила у помоћ банци Беар стернс која је прва приказала застрашујуће губитке на хипотекарном тржишту.

У међувремену, суочена са стампедом губитака, банка Браћа Лиман прошлог лета такође се обратила за помоћ Централној банци САД (Федералне резерве).

Берзе и инвеститори напето су ишчекивали најаву „спасилачког пакета ” ФЕД-а за Браћу Лиман. Већина америчких банака и пензионих фондова пословала је дотле са њима.

Историјском одлуком америчке Централне банке банка Браћа Лиман пуштена је низ воду. „Банкрот банке Браћа Лиман не би угрозио финансијски систем САД”, проценио је ФЕД.

Паника се разлила светским берзама: потоњу лавину банкрота, беспоштедног пумпања државног новца у посрнуле финансијске институције и политичке свађе широм света око утврђивања „кривца”... модерни свет дотад није видео.

Ванредни састанци гувернера централних банака, хитне седнице лидера најразвијенијих земаља, замирање међубанкарског поверења, осека привредних кредита привреди, замирање привреда, запрепашћујући талас отпуштања... постали су у протеклој години дана уобичајена појава.

У међувремену, дебата о новом светском поретку, без глобалног банкарског казина – тек је на почетку.

Нелисва Дладла још дуго ће красти по самопослугама.

Тања Вујић
објављено: 12/09/2009

Последњи коментари

Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски | 12/09/2009 10:21

Браћа Лиман су оличење банкрота,као и многи други у свету и Србији.Сви они немају за чим да жале,па и за чињеницом да више нису миљеници државе.Сви су се најпре (енормно)обогатили туђим новцем и на туђ рачун.Ризиковали су на туђ рачун.После банкрота,по правилу,остаје им и велика имовина и доста новца за који "нису пролили ни кап зноја".

Mixer  | 12/09/2009 14:38

Americka centralna banka nije htela da izadje u susret i spreci svetsku finasijsku krizu, vec je kasnije podelila mnogo vise novca opet bankama. Pa Americka centralana banka, uopste nije drzavna kako to zvuci "Americka", vec privatna, u rukama bankara. Zasto bi oni dali novac svojoj konkurenciji da ih spasavaju, kada su ovako jednim udarcem ubili dve muhe, otarasili se konkurencije, i dobili novac od drzave "kako i oni ne bi bankrotirali". Americka centralna banka, kao ni Americke federalne rezerve, uopste nisu u drzavnim rukama, vec privatnim, bankarskim, i nije jasno uopste zbog cega se takve privatne kompanije koje koriste ime Amerike, vezu za drzavne,kada drzava nema nikakvu vlast u njima.