Evropski parlamentarci podržali su juče velikom većinom glasova novi sastav Evropske komisije, koji je predložio njen predsednik Žoze Manuel Barozo. Za novi sastav komisije, koju predvodi bivši portugalski premijer, glasalo je 488 poslanika, 137 je bilo protiv, dok su 72 poslanika bila uzdržana.

Barozo je posle glasanja, obraćajući se Evropskom parlamentu, istakao da je ponosan na podršku koju je dobio i da će on i njegov tim zahvaljujući tome raditi odlučno i samouvereno.

„Demokratski legitimitet koji ste nam vi dali omogućiće nam da radimo samouvereno i odlučno za demokratiju u Evropi koja je svetionik slobode u svetu”, rekao je Barozo, koji je prethodno istakao da je njegov tim „spreman da se suoči sa svim izazovima” i da je reč o „timu koji predstavlja spoj iskustva i novih ideja, koji odražava čitavu paletu pristupa i senzibiliteta”.

Sve vodeće političke grupacije u Evropskom parlamentu pružile su, uz manje ili više ograda u toku debate, podršku Barozovom timu. Međutim, bezmalo niko od evropskih parlamentaraca nije propustio da istakne da među novim komesarima ima mnogo onih koji vrede i zaslužuju da rade taj posao, ali i da ima onih koji, kako se zasad čini, ne bi trebalo da imaju svoje mesto u njoj. Ipak, prema oceni poslanika, za tu činjenicu nije kriv Barozo već države koje su predložile nedovoljno dobre kandidate.

Prvi radni dan novog sastava Evropske komisije biće u četvrtak 11. februara, što je bezmalo četiri meseca kasnije nego što je bilo prvobitno planirano. Odlaganje je nastalo prvobitno zbog stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, a potom zbog odbijanja parlamentaraca da prihvate za komesara kandidata Bugarske Rumjanu Želevu.

Prema rečima prvog čoveka EK, izazovi s kojim se EU danas suočava suviše su veliki i zahtevaju potpuno jedinstvo evropskih institucija da bi bili prevaziđeni. U tom kontekstu on je rekao da su političke smernice EK plod intenzivnih diskusija sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

„Prioriteti su jasni – uspešan izlazak iz krize, vođstvo u borbi protiv klimatskih promena i energetskoj efikasnosti, stvaranje novih izvora razvoja i socijalne kohezije kako bi se obnovila naša socijalna tržišna ekonomija, unapređivanje slobode i bezbednosti u Evropi i otvaranje nove ere za globalnu Evropu”, rekao je Barozo, dodavši da „veruje u Evropu koja je otvorena i velikodušna, koja pokazuje solidarnost sa drugima”.

„Narednih pet godina provešćemo u pretvaranju svoje vizije u stvarnost. Stvaranje Evrope koja je energetski efikasna, sveobuhvatna, sa socijalnom tržišnom ekonomijom. Da bismo postigli ove ciljeve moramo priznati da međuzavisnost naših privreda zahteva bolju koordinaciju”, rekao je Barozo.

Inače, kritike pojedinih poslanika u toku rasprava o sastavu komisije su u jednom trenutku veoma iznervirale Baroza tako je on oštro negodovao na primedbe poslanika nekih stranaka „evroskeptične” desnice u EU koji su uniju uporedili s totalitarnim Sovjetskim Savezom. Ovi poslanici su tvrdili da Evropska komisija nije izabrana demokratski i da Evropski parlament liči na sovjetski Vrhovni sovjet. Osim toga, spominjana je i navodna „maoistička mladost” Baroza i „pacifizam u korist komunizma”, koji je u mladosti navodno upražnjavala nova visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton.

„Oni uopšte ne znaju kako je bilo živeti u diktaturi, niti znaju šta je demokratija”, istakao je vidno uzbuđen Barozo posle čega je usledio aplauz većine parlamentaraca.