Klaus Johanis

Od našeg dopisnika

Bukurešt, 1. decembra – Rumunske političke strasti su u usijanju. Pred drugi krug predsedničkih izbora (6. decembra) Rumuni su podeljeni skoro kao nikada ranije u svih 20 postčaušeskuovskih godina. Na megdan izlaze sadašnji predsednik Trajan Basesku, iza koga se nalazi desnocentristička Demokratskoliberalna stranka (PDL), i Mirča Đoana, predsednik senata i lider levocentrističke Socijaldemokratske stranke (PSD).

U prvom krugu (22. novembra) oni su osvojili najviše glasova: Basesku – 32, a Đoana svega jedan procenat manje, 31 odsto. Već iz tog skoro izjednačenog rezultata, koji je ocenjen kao izvesno iznenađenje pošto je Basesku pre toga znatno bolje kotiran, očekivala se bespoštedna borba u drugom krugu. Za njega su kandidati potrošili za ove prilike ogromne sume, čak po 150 i više miliona evra.

Međutim, već dan posle prvog kruga došlo je do bitnog prestrojavanja snaga na rumunskoj političkoj sceni. Trećeplasirani u prvom krugu, lider desno orijentisane Nacionalnoliberalne stranke (PNL) Krin Antonesku, koji je postigao veliki uspeh osvojivši za svoju stranku rekordnih 20 odsto glasova, postao je odjednom ključni arbitar ovih izbora. Od njegove odluke kome će od finalista ponuditi glasove svojih pristalica zavisiće na koju će stranu prevagnuti politička vaga u ovom trenutku.Za njega ovdašnji analitičari tvrde da je ključan za pronalaženje izlaska iz duboke političke, ekonomsko-finansijske, socijalne, pa i moralne krize u koju je zapalo rumunsko društvo. Poslednjih pet godina Baseskuove vladavine to se društvo, bez nekog dobro zacrtanog nacionalnog plana razvoja, „više teturalo” nego što je „išlo”, kako ocenjuje bukureštanski „Kotidijanul”.

Preko noći, od Đoaninog ljutog protivnika, koga je često oštro kritikovao, pa mu čak zadavao i udarce ispod pojasa, Antonesku prelazi na njegovu stranu, udružuje se sa njim i učestvuje na Đoaninim mitinzima, proglašavajući kao glavni cilj „obaranje samovlasnog mornara”, tj. Baseskua. Ovoj Antoneskuovoj odluci prethodi puno „istorije”. Basesku je jedno vreme hteo da njegov PDL proguta liberale i ukine njihovu staru, predratnu stranku sa više od stogodišnjom prošlošću. Zato se 2007. i raspala vladajuća koalicija PDL–PNL, a demokratoliberali su izbačeni iz Taričanuovog kabineta. Otada su se dve stranke i zakrvile.

Nakon što je Antonesku prešao na Đoaninu stranu, sklopio je sporazum sa mađarskom etničkom strankom (UDMR) da zajednički idu protiv Baseskua. Tako je nastala velika antibaseskuovska koalicija PSD–PNL–UDMR, koja drži solidnu većinu u parlamentu. Basesku je ostao sasvim izolovan, bez prostora za neko opipljivije predizborno političko manevrisanje. Da njegova izolacija bude potpuna, desilo se nešto sasvim neuobičajeno za rumunske prilike. Đoana je potpisao sporazum o političkoj saradnji sa poslaničkom grupom manjinaca, zastupnika 18 nacionalnih manjina (među kojima i srpske) u rumunskom parlamentu, koji su dosada uvek zauzimali neutralan stav kada se radilo o sličnim stvarima.

„Antibaseskuovski front” pronašao je ranije teško predvidljivi zajednički imenitelj. Na inicijativu liberala (tvrdi se da im je ideja došapnuta iz Evrope) svi su pristali da se za novog premijera, već 7. decembra, imenuje jedna nezavisna ličnost. Ona je pronađena u jednom rumunskom Nemcu, tačnije Sasu, Klausu Verneru Johanisu (50), predsedniku Demokratskog foruma Nemaca u Rumuniji, po struci diplomiranom fizičaru, čoveku koji je tri puta uzastopce biran za gradonačelnika transilvanskog centra Sibijua, u kome je i rođen.

U ovom starom srednjovekovnom gradu, poznatom još pre 800 godina kao Čibinijum, sa 155.000 stanovnika, u kojem na nemački živalj odlazi svega jedan procenat, za Klausa Johanisa je 2008. glasalo preko 80 odsto birača, uglavnom Rumuna. Svojom umešnošću, poštenjem, skromnošću i disciplinovanim radom Johanis se proslavio 2007. kada je cele godine Sibiju bio kulturna prestonica Evrope.

 „Ozbiljni Klaus”, koga, bar prema tvrdnji ovdašnjih medija, nije zahvatio bacil korupcije, biće, po svemu sudeći, prvi rumunski premijermanjinac. Zato se o njemu već počelo govoriti kao o „rumunskom Obami”. U Rumuniji živi oko 60.000 Nemaca, što je svega

0,3 odsto od ukupne populacije zemlje.

Ovih dana predsednik Basesku, na koga se sručilo sijaset optužbi, nalazi se u očiglednoj defanzivi. Braneći se, on tvrdi da o „sudbini Rumunije” odlučuju „novi bogataši”. On se posebno okomio na „medijske magnate”, „mogule”, koji preko njima podređenih televizija „donose dalekosežne političke odluke”. Za svog saveznika Basesku proglašava „Rumune”, tj, narod. „Oni su moj oslonac.” „Ne idem ni na kakve koalicije.”

Đoana, pak, ide na „objedinjavanje snaga nacije”, traži opštu promenu „političkog stila”. On je nagovestio da će zajedno sa liberalima dati Klausu Johanisu odrešene ruke u sastavljanju „paritetnog političkog kabineta” u čijoj će se osnovi nalaziti „samo kompetencija”.

Sinoć je INSOMAR, institut za merenje javnog mnjenja, koji je tačno predvideo rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, objavio rezultate najnovijih merenja u vezi sa skorom meča Basesku–Đoana od 6. decembra. Prema INSOMAR-u Đoana će osvojiti 54, a Basesku – 46 odsto glasova.