Од нашег дописника

Букурешт, 1. децембра – Румунске политичке страсти су у усијању. Пред други круг председничких избора (6. децембра) Румуни су подељени скоро као никада раније у свих 20 постчаушескуовских година. На мегдан излазе садашњи председник Трајан Басеску, иза кога се налази десноцентристичка Демократсколиберална странка (ПДЛ), и Мирча Ђоана, председник сената и лидер левоцентристичке Социјалдемократске странке (ПСД).

У првом кругу (22. новембра) они су освојили највише гласова: Басеску – 32, а Ђоана свега један проценат мање, 31 одсто. Већ из тог скоро изједначеног резултата, који је оцењен као извесно изненађење пошто је Басеску пре тога знатно боље котиран, очекивала се беспоштедна борба у другом кругу. За њега су кандидати потрошили за ове прилике огромне суме, чак по 150 и више милиона евра.

Међутим, већ дан после првог круга дошло је до битног престројавања снага на румунској политичкој сцени. Трећепласирани у првом кругу, лидер десно оријентисане Националнолибералне странке (ПНЛ) Крин Антонеску, који је постигао велики успех освојивши за своју странку рекордних 20 одсто гласова, постао је одједном кључни арбитар ових избора. Од његове одлуке коме ће од финалиста понудити гласове својих присталица зависиће на коју ће страну превагнути политичка вага у овом тренутку.За њега овдашњи аналитичари тврде да је кључан за проналажење изласка из дубоке политичке, економско-финансијске, социјалне, па и моралне кризе у коју је запало румунско друштво. Последњих пет година Басескуове владавине то се друштво, без неког добро зацртаног националног плана развоја, „више тетурало” него што је „ишло”, како оцењује букурештански „Котидијанул”.

Преко ноћи, од Ђоаниног љутог противника, кога је често оштро критиковао, па му чак задавао и ударце испод појаса, Антонеску прелази на његову страну, удружује се са њим и учествује на Ђоаниним митинзима, проглашавајући као главни циљ „обарање самовласног морнара”, тј. Басескуа. Овој Антонескуовој одлуци претходи пуно „историје”. Басеску је једно време хтео да његов ПДЛ прогута либерале и укине њихову стару, предратну странку са више од стогодишњом прошлошћу. Зато се 2007. и распала владајућа коалиција ПДЛ–ПНЛ, а демократолиберали су избачени из Таричануовог кабинета. Отада су се две странке и закрвиле.

Након што је Антонеску прешао на Ђоанину страну, склопио је споразум са мађарском етничком странком (УДМР) да заједнички иду против Басескуа. Тако је настала велика антибасескуовска коалиција ПСД–ПНЛ–УДМР, која држи солидну већину у парламенту. Басеску је остао сасвим изолован, без простора за неко опипљивије предизборно политичко маневрисање. Да његова изолација буде потпуна, десило се нешто сасвим неуобичајено за румунске прилике. Ђоана је потписао споразум о политичкој сарадњи са посланичком групом мањинаца, заступника 18 националних мањина (међу којима и српске) у румунском парламенту, који су досада увек заузимали неутралан став када се радило о сличним стварима.

„Антибасескуовски фронт” пронашао је раније тешко предвидљиви заједнички именитељ. На иницијативу либерала (тврди се да им је идеја дошапнута из Европе) сви су пристали да се за новог премијера, већ 7. децембра, именује једна независна личност. Она је пронађена у једном румунском Немцу, тачније Сасу, Клаусу Вернеру Јоханису (50), председнику Демократског форума Немаца у Румунији, по струци дипломираном физичару, човеку који је три пута узастопце биран за градоначелника трансилванског центра Сибијуа, у коме је и рођен.

У овом старом средњовековном граду, познатом још пре 800 година као Чибинијум, са 155.000 становника, у којем на немачки живаљ одлази свега један проценат, за Клауса Јоханиса је 2008. гласало преко 80 одсто бирача, углавном Румуна. Својом умешношћу, поштењем, скромношћу и дисциплинованим радом Јоханис се прославио 2007. када је целе године Сибију био културна престоница Европе.

 „Озбиљни Клаус”, кога, бар према тврдњи овдашњих медија, није захватио бацил корупције, биће, по свему судећи, први румунски премијермањинац. Зато се о њему већ почело говорити као о „румунском Обами”. У Румунији живи око 60.000 Немаца, што је свега

0,3 одсто од укупне популације земље.

Ових дана председник Басеску, на кога се сручило сијасет оптужби, налази се у очигледној дефанзиви. Бранећи се, он тврди да о „судбини Румуније” одлучују „нови богаташи”. Он се посебно окомио на „медијске магнате”, „могуле”, који преко њима подређених телевизија „доносе далекосежне политичке одлуке”. За свог савезника Басеску проглашава „Румуне”, тј, народ. „Они су мој ослонац.” „Не идем ни на какве коалиције.”

Ђоана, пак, иде на „обједињавање снага нације”, тражи општу промену „политичког стила”. Он је наговестио да ће заједно са либералима дати Клаусу Јоханису одрешене руке у састављању „паритетног политичког кабинета” у чијој ће се основи налазити „само компетенција”.

Синоћ је ИНСОМАР, институт за мерење јавног мњења, који је тачно предвидео резултате првог круга председничких избора, објавио резултате најновијих мерења у вези са скором меча Басеску–Ђоана од 6. децембра. Према ИНСОМАР-у Ђоана ће освојити 54, а Басеску – 46 одсто гласова.