Од нашег дописника
Букурешт, 4. децембра – Синоћ, пре последњег директног ТВ двобоја између двојице финалиста трке за председничку фотељу у букурештанској палати „Котрочењ” – Трајана Басескуа и његовог љутог ривала Мирче Ђоане – за „сигурног” фаворита важио је овај други. Према мерењима расположења бирача, која је протеклих дана обавио угледни институт ИНСОМАР, Ђоана је имао предност од чак осам одсто.

Међутим, жилави Басеску, актуелни шеф државе, који овде важи за „најокретнијег” политичара, није се предавао. У завршницу трке која се завршава у недељу 6. децембра ушао је сав нарогушен и спреман – на све или ништа. Дебата, коју су преносили сви ТВ канали, одвијала се мање-више сходно очекивањима. Понекад и досадно. Одређених девет тема за дискусију – школство, здравство, криза, село, правосуђе, парламентарна реформа, спољна политика итд, узајамна питања и кратки одговори – ређале су се сходно ритуалу о којем су се изборни штабови двојице мегданџија договорили са водитељем.

И тако све редом до тренутка када је поменута – „мафија“. Тада је Басеску потегао свој већ испражњени политички пиштољ, којим је све време узалудно витлао бранећи се од оптужби да није испунио изборна обећања, да је током пет година његове владавине у Румунији доминирао политички хаос, да је земља назадовала по свим правцима, да он и влада његовог пулена Емила Бока нису знали да пронађу решења за економску кризу и да људи због свега тога живе лоше.

Главна Басескуова одбрана се сводила на то да Ђоана, председник сената и лидер опозиционе Социјалдемократске странке,

не мисли својом главом, да иза њега стоје новопечени румунски богаташи, чије интересе и заступа. Басеску је стално понављао: „Ви радите по налогу Вантуа, Војкулескуа и Дину Патричуа, а ја браним интересе обичног народа.”

Ђоана је парирао тврдећи да су све то „чисте глупости и измишљотине” и да он нема никакве везе са олигарсима. У том тренутку долази до драматичног преокрета.

Басеску: „Реците, јесте ли ноћас били код Вантуа?”

Ђоана (почиње да муца и да се презнојава): „...Да, био сам, па шта.”

Басеску (уз подругљиви осмех): „Па, шта ја тврдим! Ви радите за богаташе, крвопије. Ишли сте код Вантуа да се договарате како да дођете на власт.”

Тридесетак Басескуових навијача, међу којима супруга и две кћери, који су седели у сали иза њега, скачу на ноге и узвикују: „Готов је, готов...”

Испоставило се да је Ђоана, својом недопустивом неопрезношћу и политичком наивношћу, сам ставио метак у већ испражњени Басескуов пиштољ. Његови саветници су пропустили да га упозоре да се на Интернету већ врти видео-снимак о поноћном сусрету Ђоана–Ванту. Тај снимак се сада оцењује ка спасоносан за већ посрнулог шефа државе, јер се верује да ће многи, а посебно гласачи његовог либералног савезника Антонескуа, посумњати у Ђоанин политички интегритет.

Видео-снимак о сусрету Ђоане са „кужним” олигархом врти се тренутно на свим медијским каналима са циљем да поништи учинак једног другог, антибасескуовског, видео-снимка, који се вртео чак осам дана, и са видљивим разорним дејством. Тај снимак, извађен из фиоке медија у власништву самог Вантуа, приказује сцену са једног предизборног митинга новембра 2004. На њему се јасно види како Басеску шамара једног десетогодишњег дечака само због тога што је овај кликнуо: „Живео Илијеску!”

Тим снимком Басеску је жигосан као „морнар грубијан”, који је способан да туче све редом, па и „незаштићену децу”. Наравно, то му је нанело велику штету у предизборној кампањи, за коју коментатори извлаче закључак да је била „крајње прљава” и да, нажалост, тајни видео-снимци и прислушкивања телефона од стране разних „служби” сада решавају питање победника у председничкој изборној трци.

Ту се прича, ипак, не завршава. Добила је свој наставак у још мрачнијим тоновима. Јер, на свега један сат после успешног Басескуовог „пуцња” у збуњеног Ђоану, пред ТВ екране излази сам магнат Сорин Овидију Ванту. Он, на свеопште изненађење публике и коментатора, спуштеним и смиреним гласом саопштава: „Да, Ђоана је ноћас био код мене да се мало опусти. Ћаскали смо о свему и свачему. Али да знате да је код мене у посету више пута долазио и Басеску. Већ када је био председник. Ја сам му помогао да на изборима 2004. победи Настасеа.”

После овога настао је мук. Водећи румунски новинар и коментатор Кристијан Тудор Попеску је подигао руке и јавно се запитао: „Људи, у каквој то земљи ми живимо.”

На слично питање одговор је већ био дао бивши румунски министар спољних послова Адријан Северин, сада члан Европског парламента, који је 16. новембра, осврћући се на румунску стварност, насталу након обарања „карпатског диктатора” Чаушескуа (22. децембра 1989), у букурештанском дневнику „Котидијанул” објавио опширан чланак под насловом: „Након 20 година – посткомунизам и олигархија”.

Видео-снимак о томе како Басеску удара малишана вртео се осам дана на овдашњим ТВ каналима. Видео-снимак о томе како се Ђоана састаје са Вантуом вртеће се само два дана. У суботу је овде „изборна тишина” којом се забрањује свака политичка пропаганда.

Остаје питање који је од поменутих снимака био „упечатљивији”. Од те упечатљивости зависиће умногоме и који ће се актер на крају наћи са председничким жезлом у рукама.