Свет

Белгија у слепој улици

Све је више оних који упозоравају да би финансијско тржиште могло да казни Белгијанце и њихово оклевање да формирају владу

Брисел

Од нашег сталног дописника

Брисел – Још један покушај формирања владе у Белгији је пропао, а нови избори су све извеснији. Јохан Ванде Ланоте, лидер фламанских социјалиста, којем је краљ Алберт Други поверио улогу специјалног посредника са задатком да обнови преговоре о формирању владе, известио је краља у четвртак увече о неуспеху своје мисије.

„Нема довољно политичке воље за наставак преговора”, саопштио је Ланоте и затражио од краља да га разреши дужности посредника. Он се тим поводом у обраћању новинарима позвао на енглеску народну пословицу: „Можете довести коња до воде, али не можете га натерати да је пије”. Краљ ће се званично изјаснити у понедељак, али је још неизвесно да ли ће прихватити Ланотеов опозив.

Две најјаче фламанске партије – сепаратистичка Фламанска алијанса и Демохришћанска партија Фламанаца претходно су глатко одбиле Ланотеов предлог да поново седну за сто и разговарају о састављању владе заједно са још пет партија. Ни валонске партије нису показале превише ентузијазма за поновно окупљање око преговарачког стола, па је покушај трећег по реду краљевог посредника да формира владу потпуно пропао, после само неколико дана.

Пре Ланотеа, краљ је исти задатак поверавао Елију ди Рупу, лидеру валонских социјалиста и Барту де Веверу, шефу Фламанске алијансе, али и њихове мисије завршиле су неславно – у размени међусобних оптужби и отвореној нетрпељивости.

Последњи неуспели покушај формирања владе дошао је одмах по завршетку белгијског шестомесечног председавања ЕУ које је према општој оцени било успешно. Међутим на унутрашњем плану Белгији прети опасност да изгуби контролу над растућим јавним дугом, па је све више оних који упозоравају да би финансијско тржиште могло да казни Белгијанце и њихово оклевање да формирају владу. У прилог томе иде и чињеница да вредност државних обвезница опада.

Супротстављене тежње фламанских и валонских партија нису од јуче, а нису промењене ни за длаку од избора који су одржани 13. јуна прошле године и на којима је највише гласова припало сепаратисти Де Веверу. Он од самог почетка није крио своје намере да допринесе постепеном, али сигурном преносу овлашћења са савезног на регионални ниво, јер је то управо оно што од њега очекују бирачи. Својим изјавама он је само продубио постојећи јаз између региона и тиме вероватно обезбедио себи добру подршку за наредне изборе.

Де Рупо, с друге стране, изразио је спремност за разговор о свакој врсти политичког компромиса, али као представник сиромашнијег дела земље он нема моћ да диктира услове. Де Рупо је потврдио после неуспеха Ланотеове мисије да је земља у дубокој кризи и да је тренутна ситуација „недопустива”.

Белгија је тако јуче ушла у 208. дан без владе, што је европски послератни рекорд, а као највероватнија преостала могућност намеће се расписивање нових парламентарних избора. Ипак, тешко је веровати да ће избори променити политичку ситуацију коју овдашњи медији укратко описују као – ћорсокак.

В. Јокановић

објављено: 08.01.2011

Последњи коментари

Vladimir Vladimir | 08/01/2011 15:04

Dragi moj polupismeni "m drobac", kakve veze ima vas komentar sa ovim tekstom?

Partijski sastanak je druga vrata levo.

Goran Milic | 08/01/2011 16:04

Zelim im iz sveg srca da im se zemlja raspadne na dva dela, posto su oni radili aktivno na razgradnji moje zemlje, zelim da im se to isto dogodi., no nebih voleo da bude sukoba, ali bi me svakako obradovao raspad te zemlje s obzirom na to koliko su se zdusno zalagali za nezvisnost Kosova.

Мата Татић | 09/01/2011 11:27

@Goran Milic
Мрзитеље Белгије (ЕУ, НАТО, Запада) повезује заједнички именитељ: неписмени су, брате. Не пише се "небих", него "не" иде одвојено од глагола. А чим си недовољно писмен, не можеш ни да знаш многе ствари. Да ли ће се Белгија распасти или неће - питање је о којем ће одлучити Белгијанци, на миран, демократски начин, задржавајући неких 38.000 долара по глави становника. При том неће Валонија силом да брани целовитост државе, чији други, већи део буде пожелео да се отцепи (као што је то Милошевић покушао 1991-92. године). Није Белгија крива за распад Југославије, него су се за то определили Словенци, Хрвати, Македонци, Бошњаци и Црногорци - дакле, већина конститутивних народа некадашње СФРЈ.