Od našeg dopisnika
Moskva, 14.  januara – Beloruski privatni preduzetnici uputili su, u otvorenom pismu predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu i predsedniku vlade Vladimiru Putinu, „predlog za izlazak iz permanentnih trgovačkih ratova sa „samovoljnim” predsednikom Belorusije. Oni tvrde da se, krivicom Aleksandra Lukašenka koji ne poštuje zakone u međusobnim odnosima dve zemlje, „Rusija pretvorila u sirovinsku koloniju njegovog samovoljnog režima, što već destabilizuje političku situaciju u Rusiji”. O inicijativi Stavropolja za sakupljanje potpisa da njihovim krajem upravlja Lukašenko aktivno se diskutuje na Internetu, tvrdi se u pismu.

Potpisnici podsećaju da je od novembra 1996. godine Rusija, isto kao i beloruski narod, postala talac ustavne krize. Tada je Lukašenko potpisao s Rusijom „Sporazum o društveno-političkoj situaciji i ustavnoj reformi u Belorusiji”. Taj sporazum je, tvrde oni, pomogao Lukašenku da izbegne impičment. Uprkos tome, on ga je narušio, promenio Ustav i ukinuo princip podele vlasti. Rezultat toga su trgovački ratovi samovoljne vlasti za pravo da, kao i ranije, ima dostup ruskim resursima i tržištima.

„Zamenu dotacione politike tržišnim odnosima zvanični Minsk tumači kao ’zavrtanje ruku’”, kaže se u pismu.

Koordinacioni savet preduzetnika Belorusije poziva Rusiju kao garanta sporazuma iz 1996. da pomogne narodu Belorusije u uspostavljanju ustavnog principa vlasti naroda na predstojećim lokalnim izborima u aprilu. Ukoliko se to ne dogodi, „RF će i dalje trpeti ogromne gubitke da bi izgradila zaobilazne puteve za svoju robu kako bi izbegla ucenjivanje Belorusije ili na trgovinske ratove sa vladarem Belorusije, što ne odgovara njenom statusu velike države”.

U poslednje vreme zaista su učestali „trgovinski ratovi” između dve susedne zemlje. Najpre su počeli problemi sa izvozom beloruskog mleka u Rusiju, pa mesa i raznih drugih proizvoda, da bi se, pred Novu godinu, pojavio problem količine nafte koju je Rusija spremna da izveze u Belorusiju bez carine. S obzirom na to da je nešto pre toga potpisan sporazum o carinskom savezu, koji podrazumeva da roba između Rusije, Kazahstana i Belorusije cirkuliše bez ikakvih carina, a da je Rusija bila spremna da Belorusiji pod tim uslovima ustupi samo onu količinu koja se u njoj koristi (što je trostruko manje nego što je Belorusija ranije, pod istim uslovima, uvozila, prerađivala i prodavala u inostranstvu), Lukašenko je najpre izjavio da će izaći iz saveza, potom da će ukinuti tranzit ruske struje u Kalinjingrad, a potom, pošto Rusija nije prekinula isporuke nafte, da će cene tranzita električne struje povećati za pet i po puta.

Treba reći da je Rusija od raspada SSSR-a dotirala sve bivše sovjetske republike dajući im jevtine energente, ali je tu pomoć godinama smanjivala da sada, osim sa Belorusijom, sa svima trguje na tržišnim osnovama. Lukašenko je, koristeći poseban strateški položaj svoje zemlje, sve do sada uspevao da „istrguje” povoljnije uslove, pa su prihodi od prerade ruske nafte predstavljali veliki deo budžeta zemlje i bili osnova njenog blagostanja (standard prosečnog Belorusa donedavno je bio veći od ruskog).

Ruski, ali i beloruski, eksperti smatraju sve ove izjave „informacionim ratom” jer bi od zaoštravanja odnosa sa Rusijom Belorusija izgubila daleko više nego Rusija.

Ljubinka Milinčić

-----------------------------------------------

„Stavropoljska inicijativa“

Beloruske novine MI tvrde da društvene organizacije stavropoljskog kraja (koji se graniči sa Belorusijom) pripremaju referendum. Inicijatori akcije „Zajedno sa Belorusijom”, tvrdi autor teksta, zalažu se za ujedinjenje „bratskih naroda”, a ako ruska vlast to ne želi, oni će organizovati referendum i pripojiti se Belorusiji. Upravu krajem predaće Lukašenku, između ostalog i „zato što nije prihode od prodaje nafte ulagao u američke vrednosne hartije, nije prisvojio nedra, zemlju, vazduh i naše živote, nije uništio industriju i poljoprivredu, nije pretvorio zemlju u groblje atomskog otpada”...