Од нашег дописника
Москва, 14.  јануара – Белоруски приватни предузетници упутили су, у отвореном писму председнику Русије Дмитрију Медведеву и председнику владе Владимиру Путину, „предлог за излазак из перманентних трговачких ратова са „самовољним” председником Белорусије. Они тврде да се, кривицом Александра Лукашенка који не поштује законе у међусобним односима две земље, „Русија претворила у сировинску колонију његовог самовољног режима, што већ дестабилизује политичку ситуацију у Русији”. О иницијативи Ставропоља за сакупљање потписа да њиховим крајем управља Лукашенко активно се дискутује на Интернету, тврди се у писму.

Потписници подсећају да је од новембра 1996. године Русија, исто као и белоруски народ, постала талац уставне кризе. Тада је Лукашенко потписао с Русијом „Споразум о друштвено-политичкој ситуацији и уставној реформи у Белорусији”. Тај споразум је, тврде они, помогао Лукашенку да избегне импичмент. Упркос томе, он га је нарушио, променио Устав и укинуо принцип поделе власти. Резултат тога су трговачки ратови самовољне власти за право да, као и раније, има доступ руским ресурсима и тржиштима.

„Замену дотационе политике тржишним односима званични Минск тумачи као ’завртање руку’”, каже се у писму.

Координациони савет предузетника Белорусије позива Русију као гаранта споразума из 1996. да помогне народу Белорусије у успостављању уставног принципа власти народа на предстојећим локалним изборима у априлу. Уколико се то не догоди, „РФ ће и даље трпети огромне губитке да би изградила заобилазне путеве за своју робу како би избегла уцењивање Белорусије или на трговинске ратове са владарем Белорусије, што не одговара њеном статусу велике државе”.

У последње време заиста су учестали „трговински ратови” између две суседне земље. Најпре су почели проблеми са извозом белоруског млека у Русију, па меса и разних других производа, да би се, пред Нову годину, појавио проблем количине нафте коју је Русија спремна да извезе у Белорусију без царине. С обзиром на то да је нешто пре тога потписан споразум о царинском савезу, који подразумева да роба између Русије, Казахстана и Белорусије циркулише без икаквих царина, а да је Русија била спремна да Белорусији под тим условима уступи само ону количину која се у њој користи (што је троструко мање него што је Белорусија раније, под истим условима, увозила, прерађивала и продавала у иностранству), Лукашенко је најпре изјавио да ће изаћи из савеза, потом да ће укинути транзит руске струје у Калињинград, а потом, пошто Русија није прекинула испоруке нафте, да ће цене транзита електричне струје повећати за пет и по пута.

Треба рећи да је Русија од распада СССР-а дотирала све бивше совјетске републике дајући им јевтине енергенте, али је ту помоћ годинама смањивала да сада, осим са Белорусијом, са свима тргује на тржишним основама. Лукашенко је, користећи посебан стратешки положај своје земље, све до сада успевао да „истргује” повољније услове, па су приходи од прераде руске нафте представљали велики део буџета земље и били основа њеног благостања (стандард просечног Белоруса донедавно је био већи од руског).

Руски, али и белоруски, експерти сматрају све ове изјаве „информационим ратом” јер би од заоштравања односа са Русијом Белорусија изгубила далеко више него Русија.

Љубинка Милинчић

-----------------------------------------------

„Ставропољска иницијатива“

Белоруске новине МИ тврде да друштвене организације ставропољског краја (који се граничи са Белорусијом) припремају референдум. Иницијатори акције „Заједно са Белорусијом”, тврди аутор текста, залажу се за уједињење „братских народа”, а ако руска власт то не жели, они ће организовати референдум и припојити се Белорусији. Управу крајем предаће Лукашенку, између осталог и „зато што није приходе од продаје нафте улагао у америчке вредносне хартије, није присвојио недра, земљу, ваздух и наше животе, није уништио индустрију и пољопривреду, није претворио земљу у гробље атомског отпада”...